Dok zapadno od Atine miljama strmi brdima goru, vatrogasni timovi se pripremaju za sezonske šumske požare koji prete ovoj oblasti. Već je počela sezona požara, a sa temperature koje su već dostigle 30 stepeni Celzijusa krajem marta, znakovi su da će ovo leto biti izazovno kao i prethodna.
Ova godina predstavlja novi pristup Grčke u borbi protiv požara, sa usvajanjem taktike koja je inspirisana američkim metodama, uključujući upotrebu vazdušno-desantnih jedinica koje se koriste za napade na bočne linije požara. Sa oko 1.300 vatrogasaca u specijalizovanim jedinicama i dodatnom obukom za nove metode suzbijanja požara, Grčka pokušava da unapredi svoje sposobnosti u borbi protiv prirodne katastrofe.
Finansirana delom od strane Evropske unije, Grčka planira da unapredi svoje resurse za reagovanje na katastrofe, uključujući nove avione koji bacaju vodu, dronove i senzorsku mrežu vođenu veštačkom inteligencijom za ranu detekciju dima i poplava. Međutim, nova oprema se neće početi koristiti sve do 2025. godine.
Uzimajući u obzir povećanje temperature tokom poslednjih decenija i brzu urbanizaciju koja se preklapa sa šumovitim područjima, Grčka se suočava sa sve većim rizikom od katastrofalnih požara. Prošla zima je bila najtoplija zabeležena u modernoj istoriji, a sa Evropom koja se brže zagreva od ostatka sveta, Grčka se priprema za još jednu tešku sezonu požara.
Za mnoge stanovnike, sećanja na prethodne požare su sveža rana. Jedna penzionerka, Krizula Renijeri, izgubila je svoj dom u požarima 2023. godine. Dok obilazi ostatke svoje kuće, nada se da će nova oprema i bolje obučeni vatrogasci moći da spasu domove drugih stanovnika od sudbine koja ju je zadesila.
Dok Grčka nastavlja da se bori sa sve većim izazovom šumskih požara, nadaju se da će ulaganje u nove resurse i metode dati rezultate i smanjiti razorne posledice ovih prirodnih katastrofa.
