Muzeji u Austriji i Grčkoj raspravljaju o potencijalnom povratku dve drevne grčke skulpture u Atinu, potez koji bi mogao da utiče na najteži spor oko kulturnog nasleđa na svetu: sudbinu Partenona Britanskog muzeja Skulpture.
Razgovori koje je u utorak najavio austrijski ministar spoljnih poslova odnose se na dva mala komada 2.500 godina starih mermernih dela sa Akropolja. Skulpture se sada čuvaju u bečkom Kunsthistorisches Museum.
Ako se postigne dogovor o njihovom povratku, to će biti treći za Grčku u nekoliko meseci sa nekolicinom evropskih muzeja koji poseduju male delove skulptura Partenona.
To bi moglo povećati pritisak na Britanski muzej da vrati sopstvenu, mnogo veću kolekciju, među globalnu debatu o kulturnoj restituciji.
Ministar inostranih poslova Austrije Aleksandar Šalenberg razgovarao je o tom pitanju sa svojim gostujućim grčkim kolegom Nikosom Dendijasom u Beču, saopštilo je ministarstvo spoljnih poslova.
Šalenberg je rekao da su „trenutno u toku tehnički pregovori“ između Muzeja istorije umetnosti i Muzeja Akropolja u Atini „o mogućnosti zajma“, rekla je portparolka austrijskog ministarstva spoljnih poslova Antonija Praun.
Zvučajući optimistično, Dendias je izrazio „duboko zadovoljstvo“ razvojem, ali nije pružio nikakve detalje o uslovima o kojima se razgovara. Dva muzeja nisu odmah odgovorila na zahteve za komentar.
„Ovo će doprineti nizu veoma simboličnih gestova koji mogu stvoriti pozitivan zamah“ za povratak skulptura iz Britanskog muzeja, rekao je Dendias posle sastanka sa Šalenbergom.
U januaru su Vatikanski muzeji — u „donaciji“ pape Franje — vratili svoja tri mala dela skulptura, ubrzo nakon što je muzej u Palermu, na Siciliji, poslao nazad njihov jedan komad.
„Dakle, (Beč) će biti treći“, rekao je Dendias. „A ovo je za nas od ogromnog značaja.
U februaru, predsednik Britanskog muzeja rekao je da Ujedinjeno Kraljevstvo i Grčka rade na dogovoru prema kojem će mermer iz Partenona njegove institucije biti izložen iu Londonu i u Atini. Od tada ništa nije objavljeno.
Dve reljefne skulpture u Beču imaju dimenzije 26 k 29 centimetara (10 k 11 inča) i 36 k 35 centimetara. Na jednoj su prikazana dva bradata muškarca, a na drugoj dva mlada jahača i glava konja. Bili su deo friza dugog 160 metara (520 stopa) koji se protezao oko spoljnih zidova Partenona, posvećen Ateni, boginji mudrosti.
Isklesan između 447-432 pne, friz i druge skulpture ostali su uglavnom netaknuti sve dok hram — koji je turski garnizon koristio kao skladište baruta — nije dignut u vazduh tokom opsade 1687. Otprilike polovinu preživelih dela uklonio je britanski diplomata lord Elgin početkom 19. veka, dok je Atina još bila pod turskom vlašću. Od 1816. bili su ključni deo kolekcija Britanskog muzeja.
Grčka tvrdi da su nezakonito stečeni tokom perioda strane okupacije. Britanski zvaničnici su odbili ponovljene zahteve za njihov povratak u Atinu.
Većina ostalih dela nalazi se u Muzeju Akropolja, sa razbacanim fragmentima u Parizu, Kopenhagenu, Minhenu i Vircburgu u Nemačkoj i Beču.
