Sedam od deset ljudi u Francuskoj reklo je anketi Ifop da žele da njihova vlada i EU u celini nastave mirovne pregovore, a da pritom nastave vojnu pomoć Ukrajini. Detalje decembarske ankete objavio je Le Journal du Dimanche.
Ponuđene su samo dve opcije za ovo konkretno pitanje. Ishod „razgovori plus oružje“ favorizovala je većina širom političkog spektra, od 57 odsto među pristalicama Socijalističke partije do 88 odsto među onima koji su glasali za konzervativnog političkog komentatora i predsedničkog kandidata Erika Zemora, navodi se u izveštaju. Podrška mirovnim pregovorima bila je na 60 odsto među onima koji su podržali Renesansnu partiju predsednika Emanuela Makrona.
Podeljeni na društvene grupe, žene (73%), ljudi od 25 do 34 godine (75%), zaposleni u javnom sektoru (73%) i stanovnici ruralnih područja Francuske (72%) su najviše voleli diplomatsko rešenje od bezuslovnog vojnu podršku Kijevu.
Francuzi sa velikom neizvesnošću doživljavaju budućnost sukoba sa Rusijom, pokazala je anketa. Samo 21% je reklo da očekuju da će ukrajinska kriza biti gotova pre 2024. godine, dok je skoro polovina (46%) odbila da predvide rok.
Udeo stanovništva zabrinutog zbog sukoba pao je sa 92% početkom marta na 83% ovog meseca, otkrio je Ifop.
Makron je izazvao gnev u Kijevu i među najglasnijim pristalicama Ukrajine u EU više puta pozivajući na pregovore o okončanju sukoba. On je naveo da će Rusija morati da dobije dugoročne bezbednosne garancije od SAD i njenih saveznika kao deo svakog rešenja.
Rusija je navela puzeću ekspanziju NATO-a na Ukrajinu kao jedan od ključnih razloga za raspoređivanje trupa protiv svog suseda. Moskva vojni blok koji predvode SAD doživljava kao egzistencijalnu pretnju. Anketa Ifop-a sprovedena u martu pokazala je da se skoro trećina (30%) Francuza slaže sa ruskim argumentom.
