PARIZ – Vlada francuskog predsednika Emanuela Makrona otkriće u utorak detalje penzione reforme kojoj su sindikati već rekli da će izaći na ulice da se suprotstave, piše Rojters.
Evo vremenske linije prošlih napora da se proguraju – i suprotstave se – penzijskim reformama u Francuskoj i kako je to ispalo:
2020: MAKRON ODUSTAO OD PRVOG PONUDA ZA REFORMU
Emanuel Makron je započeo svoj prvi predsednički mandat sa planovima da u potpunosti revidira penzioni sistem i promeni ga u univerzalni sistem zasnovan na bodovima.
Nakon masovnih protesta 2020., on je odložio reformu pošto je COVID-19 pogodio, rekavši da globalna zdravstvena pandemija nije vreme za takve reforme.
2014: RADITI DUŽE
Uprkos protestnim skupovima, predsednik socijalista Fransoa Oland doneo je reformu koja je promenila koliko godina treba da radite da biste imali punu penziju – ona bi se progresivno povećavala na 43 godine do 2035. Da bi se ovo ublažilo, oni sa teškim, fizički zahtevnim poslovima odlaze ranije u penziju .
2010: U PENZIJU SA 62 UMJESTO 60
Konzervativni predsednik Nikola Sarkozi pomerio je starosnu granicu za penzionisanje sa 60 na 62 godine, uz punu penziju samo za one koji su radili najmanje 41,5 godina. Na velikim protestima milioni ljudi su izašli na ulice, ali reforma je prošla.
1995: MASOVNI PROTESTI IZVRŠILI REFORMU
Konzervativni predsednik Žak Širak i premijer Alen Žipe odustali su od planova da ukinu mnoge sektorske penzione sisteme Francuske i povećaju starosnu granicu za penzionisanje državnih službenika posle tronedeljnih štrajkova, u najtežim socijalnim protestima u zemlji od maja 1968. godine.
1982: RANIJE U penziju
Socijalistički predsednik Fransoa Miteran smanjio je starosnu granicu za penzionisanje sa 65 na 60 godina.
