Francuska je u petak saopštila da će baciti svoju težinu iza poreza na emisije na brodsku industriju koja jako zagađuje, dodajući zamah kampanji koju dugo zagovaraju pacifičke ostrvske zemlje i aktivisti za zaštitu životne sredine.
Francuski predsednik Emanuel Makron će pokrenuti ovo pitanje na međunarodnoj konferenciji sledeće nedelje na kojoj će se razgovarati o preuređenju globalnog sistema razvojne pomoći na kojoj se očekuju brazilski lider Luiz Inasio Lula da Silva, saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman, kao i brojni šefovi afričkih država.
Brodarska industrija transportuje oko 90 procenata robe kojom se trguje širom sveta i čini oko tri procenta globalnih emisija ugljenika, koje trenutno nisu regulisane.
Dve pacifičke zemlje izložene riziku od porasta nivoa mora, Maršal i Solomonova ostrva, tokom poslednje decenije su se zalagali za porez od 100 dolara po toni na emisije iz pomorske industrije, što bi stvorilo podsticaje za operatere da smanje svoje zagađenje.
„Nadamo se da ćemo dati pravi politički podsticaj“ predlogu na samitu, rekao je u petak pomoćnik pod uslovom da ostane anoniman.
Makron će ugostiti desetine stranih lidera na Samitu za novi globalni finansijski pakt u Parizu od 22. do 23. juna, a obećanje zemalja učesnica kao što su Kina, Saudijska Arabija ili Brazil predstavljalo bi konkretno dostignuće iz pregovora.
Francuski zvaničnici veruju da bi to povećalo pritisak na brodarske grupe i Međunarodnu pomorsku organizaciju (IMO), agenciju Ujedinjenih nacija, koja bi trebalo da bude domaćin samita za dve nedelje na kome će se razgovarati o porezu na ugljenik.
Predlozi Maršalovih i Solomonskih ostrva bi dodali porez od oko 300-400 dolara na cenu tone teške nafte koju koriste kontejnerski brodovi, čime bi se prikupilo otprilike 60-80 milijardi dolara (55-73 milijarde evra) poreskih prihoda godišnje, prema Svetska banka.
Ova sredstva bi zatim mogle da iskoriste zemlje u usponu da pomognu u finansiranju njihove tranzicije ka niskougljeničnoj ekonomiji i prilagođavanju klimatskim promenama.
Pomorska industrija, koja posluje u više jurisdikcija i često u međunarodnim vodama, „trenutno je potpuno oslobođena poreza bilo na njihovu prodaju ili na emisije“, rekao je pomoćnik francuskog predsjednika.
„Potrebni su nam novi resursi“ za borbu protiv klimatskih promena i siromaštva jer su „potrebe tako ogromne“, rekao je zvaničnik.
Ujedinjene nacije su u novembru prošle godine upozorile da emisije ugljenika iz brodarstva rastu i pozvale su ogromnu industriju da ukloni stara, zagađujuća plovila i nadogradi infrastrukturu kako bi ubrzala svoju zelenu tranziciju.
Dok svet postaje sve svesniji potrebe da se smanji emisija gasova staklene bašte kako bi se sprečile katastrofalne klimatske promene, globalna pomorska flota je zabeležila porast emisija za 4,7 odsto samo između 2020. i 2021. godine, navodi agencija UN za trgovinu i razvoj UNCTAD.
To je takođe izazvalo zabrinutost zbog prosečne starosti brodova koji plove morima, koja trenutno iznosi skoro 22 godine, što znači da se oslanjaju na starije motore koji više zagađuju.
IMO je postavio cilj da brodarstvo prepolovi svoje godišnje emisije između 2008. i 2050. godine, što je manje ambiciozno od drugih industrija koje ciljaju neto nulu u istom periodu.
Evropska komisija na svojoj veb stranici navodi da je došlo do „relativno sporog napretka u IMO“ u podsticanju mera efikasnosti u procenjenih 90.000 komercijalnih brodova koji plove svetskim morima.
Neke kompanije, međutim, ulažu u nove tehnologije, uključujući motore koji mogu da rade na vodonik ili tečni prirodni gas, ili da ih pokreće stara tehnologija jedara.
Francuski pritisak prati prethodne neuspešne napore Britanije da podstakne industriju brodarstva da preduzme veće mere. London je pozvao sektor da usvoji nulte ciljeve za 2050. u vreme klimatskog samita COP26 2021.