Tviter i Fejsbuk izbrisali su mrežu sumnjivih naloga za koje se tvrdi da su uključeni u „operacije tajnog uticaja“ na mreži, uključujući napore da se promovišu „prozapadna“ osećanja i demonizuju američki protivnici, prema podacima kompanije koje su analizirali istraživači sa Univerziteta Stanford.
U partnerstvu sa firmom za analitiku društvenih medija Graphika, Stanfordska internet opservatorija je u sredu objavila izveštaj u kojem su navedene navodne operacije uticaja, navodeći skupove podataka koje su obezbedili i Tviter i Meta, Facebook-ova matična kompanija.
Između jula i avgusta, platforme su uklonile „dva preklapajuća skupa naloga“ za „manipulaciju“, „neželenu poštu“ i „koordinisano neautentično ponašanje“, rekli su istraživači, napominjući da su pronašli sličnu „međusobnu mrežu naloga“ na šest drugih sajtovi društvenih medija. Računi su koristili „obmanjujuće taktike“ da „promovišu prozapadne narative“, a mnogi su nastavili da rade skoro pet godina.
„Ove kampanje su dosledno unapređivale narative promovišući interese Sjedinjenih Država i njihovih saveznika, dok su se suprotstavljale zemljama uključujući Rusiju, Kinu i Iran“, navodi se u izveštaju, dodajući da su računi „žesto kritikovali“ posebno Moskvu.
Iako ni Tviter ni Meta nisu mogli da kažu ko upravlja nalozima, bivša kompanija je navela SAD i Veliku Britaniju kao „pretpostavljene zemlje porekla“, dok je Meta rekao da se ta aktivnost vodi do Sjedinjenih Država.
Izveštaj je takođe istakao potencijalnu vezu sa američkom vojskom, pošto su neki od najčešće praćenih naloga u skupu podataka javno objavili neku povezanost sa Pentagonom. Iako ti računi nisu identifikovani u izveštaju, vojni portparol rekao je za Vall Street Journal da će zvaničnici razmotriti to pitanje.
Neautentični društveni mediji obrađuju često kreirane lažne ličnosti koristeći slike profila koje je generisala veštačka inteligencija i „iskorišćene“ memove, kratke video snimke, kampanje sa hashtagovima i onlajn peticije – u onome što se u izveštaju smatra „najobimnijim slučajem prikrivenih prozapadnih [operacija uticaja] na društvenim medijima” koje su ikada videli nezavisni istraživači.
Međutim, podaci su takođe ukazivali na ograničenja takvih kampanja, jer „ogromna većina“ od stotina hiljada postova pregledanih za izveštaj „dobila je samo nekoliko lajkova ili retvitova“. Štaviše, manje od jedne petine dotičnih naloga, ili 19%, imalo je više od 1.000 pratilaca pre nego što su uklonjeni, što sugeriše da su imali mali uticaj.
