Izveštaj o stanju klime u Evropi prati leto ekstrema. Rekordni toplotni talas spalio je Britaniju, alpski glečeri su nestali neviđenom brzinom, a dugotrajni morski toplotni talas zakuhao je vode Mediterana.
„Evropa predstavlja živu sliku sveta koji se zagreva i podseća nas da čak ni dobro pripremljena društva nisu bezbedna od uticaja ekstremnih vremenskih prilika“, rekao je generalni sekretar SMO Peteri Talas u saopštenju.
Od 1991. do 2021. godine, temperature u Evropi su se zagrevale u proseku za 0,5 stepeni Celzijusa po deceniji, navodi se u izveštaju, dok je globalni prosek bio samo 0,2 stepena C.
Prošle godine su ekstremni vremenski događaji pogoršani klimatskim promenama – uglavnom poplave i oluje – doneli štetu od preko 50 milijardi dolara u Evropi.
Razlog zašto se Evropa zagreva brže od drugih kontinenata ima veze sa činjenicom da se veliki deo kontinenta nalazi u subarktiku i Arktiku – regionu koji se najbrže zagreva na Zemlji – kao i promenama u klimatskim povratnim informacijama, kažu naučnici.
Na primer, manje oblaka nad Evropom tokom leta znači da više sunčeve svetlosti i toplote sada stiže do kontinenta, rekla je Freja Vamborg, viši naučnik u Službi za klimatske promene Kopernikus.
Neki naučnici su Evropu nazvali „vrućim tačkom toplotnih talasa“ jer se broj toplotnih talasa na kontinentu povećao brže nego u drugim regionima zbog promena atmosferske cirkulacije.
Iako temperature rastu, Evropska unija je uspela da smanji emisiju gasova staklene bašte za 31 odsto između 1990. i 2020. godine, navodi se u izveštaju, a cilj je da smanji emisije za 55 odsto do 2030. godine.
6. novembra, delegati će stići u Egipat na COP27, godišnji samit Ujedinjenih nacija o klimi.
Očekuje se da će prisustvovati francuski predsednik Emanuel Makron i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Odluka britanskog premijera Rišija Sunaka da ne prisustvuje klimatskom samitu COP27 se razmatra, rekao je u ponedeljak njegov portparol.
