Komisija Evropske unije razmatra širenje prakse nadzora unutar bloka, što bi moglo imati potencijalne posledice na svakog građanina EU. Ove informacije su plasirane od strane nemačkog medija t-online, koji se poziva na poverljive nacrte preporuka. Dokument od 28 stranica, navodno sastavljen od strane grupe eksperata u ime Brisela, sadrži 42 predloga za pooštravanje mera nadzora, opisanih kao „ograničenje privatnosti bez presedana“.
Prema ovom dokumentu nazvanom „Preporuke Grupe na visokom nivou o pristupu podacima za efikasno sprovođenje zakona“, programeri aplikacija bi trebalo da omoguće „backdoors“ za agencije za sprovođenje zakona, kako bi im omogućili pristup svim potrebnim sadržajima. Takođe, istražitelji bi trebalo da mogu da zaobiđu end-to-end enkripciju u servisima kao što su VhatsApp ili Telegram, koristeći „opšti ključ“ koji bi obezbedili programeri. Kompanije koje ne udovolje ovim zahtevima mogu biti kažnjene, prema dokumentu.
Osim aplikacija za razmenu poruka, predložene izmene takođe obuhvataju Internet stvari, sa ciljem „veće standardizacije“ različitih kućnih aplikacija i uređaja, uključujući „sve oblike povezivanja“. Očekuje se da će ove mere posebno uticati na kućne pomoćnike poput Google Home, Aleka ili Apple asistenta, kao i na pametne frižidere, omogućavajući vlastima pristup podacima prikupljenim putem ovih uređaja.
U dokumentu se takođe pominje uvođenje zadržavanja podataka. Uredba o zadržavanju podataka zahteva od provajdera telekomunikacionih i internet usluga da zadrže podatke o saobraćaju svih svojih korisnika u određenom vremenskom periodu i da ih proslede organima za sprovođenje zakona po potrebi. Ovi podaci mogu obuhvatiti IP adrese, telefonske kontakte ili lokacijske podatke.
Savezni administrativni sud Nemačke, najviše sudsko telo u zemlji za slučajeve upravnog prava, ranije je klasifikovao neosnovano i neselektivno zadržavanje podataka kao kršenje zakona EU i zabranio ga u Nemačkoj. Međutim, ukoliko Komisija EU usvoji ove preporuke, situacija bi se mogla promeniti, upozorava t-online.
Navodno, dokument opravdava predloženi pristup masovnom nadzoru kako bi se osiguralo delotvorno krivično gonjenje slučajeva organizovanog kriminala i terorističkih aktivnosti, posebno u ranoj fazi identifikovanih zavera za terorističke napade.
Anja Hiršel, digitalni stručnjak i članica Nemačke Piratske partije koja se zalaže za prava digitalne privatnosti, izražava zabrinutost zbog ovih planova. Ona upozorava da bi takvi planovi doveli do potpuno nadgledanog društva, gde bi sve aktivnosti, lokacije i komunikacije bile vidljive bez ikakvih prepreka.
Brisel nije dao komentar na izveštaj o nacrtu preporuka za nadzor. Prethodno je holandska evroposlanica Sofi in ‘t Veld izrazila zabrinutost zbog navoda da neke zemlje EU koriste izraelski softver Pegasus za špijuniranje novinara ruskog sajta za vesti sa sedištem u EU.
