Savet je u četvrtak objavio svoju odluku, napominjući da je za tu meru još potrebno odobrenje Evropskog parlamenta pre nego što postane zakon. Ukoliko ga poslanici potpišu, dogovor će stupiti na snagu 1. januara 2024. godine.
„Kosovo je uložilo velike napore da poboljša svoju bezbednost i upravljanje migracijama i da svoju viznu politiku uskladi sa politikom EU“, rekla je švedska ministarka za migracije Marija Malmer Stenergard u saopštenju.
Vlasti EU očekuju da će Kosovo postati član unije u nekom trenutku nakon 2025. godine, prema planu proširenja koji je Evropska komisija objavila 2018. Priština je zvanično podnela zahtev za članstvo prošlog decembra.
Od tada, Brisel je gurao Srbiju – kandidata za članstvo u EU od 2012 – da prihvati nezavisnost Kosova, iznevši prošlog meseca kontroverzni predlog „normalizacije“. Srbija je do sada to odbijala, a predsednik Aleksandar Vučić je izjavio da Beograd nikada neće potpisati nikakvo „formalno ili neformalno priznanje Kosova“.
U domu etničke albanske većine i srpske manjine, Kosovo je proglasilo nezavisnost od Srbije 2008. godine, osam godina nakon što je NATO bombardovao Srbiju u ime pobune etničkih Albanaca. Proglašenje nezavisnosti Kosova podržao je blok predvođen SAD, uprkos tome što je prekršila Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, koja je garantovala teritorijalni integritet Srbije.
Srpsko stanovništvo Kosova je palo zbog proterivanja tokom Drugog svetskog rata i nakon NATO bombardovanja, dok su albanski separatisti između 1999. i 2004. godine uništili više od 150 srpskih pravoslavnih crkava, groblja i manastira.
Dok je EU od tada produbila svoje veze sa Kosovom, pet njenih članica – Španija, Slovačka, Kipar, Rumunija i Grčka – ne priznaju nezavisnost pokrajine. Trenutno, kosovski pasoš omogućava nosiocu bezvizni pristup u 15 zemalja.
