EU nije uspela u petak da se dogovori o proširenju upotrebe glifosata — leka za ubijanje korova za koji se SZO strahuje da bi mogao da bude kancerogeni — zbog podele između 27 zemalja članica bloka, rekao je portparol Evropske komisije.
U glasanju o tome da li da se obnovi upotreba glifosata za narednih 10 godina nije postignuta dovoljna većina, a pitanje bi sada bilo izbačeno na žalbenu komisiju početkom novembra, rekao je novinarima Stefan De Keersmaecker.
Ako taj komitet nije uspeo da reši problem pre nego što sadašnja dozvola EU za glifosat prestane 15. decembra, komisija ima ovlašćenje da nastavi i odluči da li da produži njegovu upotrebu ili ne, rekao je on.
„U tom slučaju, na komisiji je da donese odluku o tom pitanju“, rekao je De Keersmaecker. On je dodao da bi predlog komisije mogao da bude modifikovan nakon što se daju mišljenja zemalja EU.
Francuska, poljoprivredna sila u bloku, bila je uzdržana na glasanju iza zatvorenih vrata o predlogu u petak, rekao je francuski ministar poljoprivrede Mark Fesneau za AFP, stavljajući van domašaja odobrenje ponderisane većine.
Nemačka je već rekla da ne može da prihvati proširenje upotrebe glifosata, koji se koristi u popularnim herbicidima kao što je Raundap od nemačke grupe Bajer, koja ga je kupila kada je kupila američku kompaniju Monsanto.
Austrija i Luksemburg su nagovestile da će glasati protiv predloga, dok su Belgija i Holandija rekle da će biti uzdržane.
Švedska, Italija i Portugal su među zemljama EU koje se zalažu za obnavljanje upotrebe glifosata.
Portparol Bajera rekao je posle neuverljivog glasanja u petak da je kompanija „uverena da će u sledećoj fazi procesa odobravanja dovoljno drugih država članica podržati obnovu ovlašćenja koju je predložila komisija“.
Prethodno odobrenje je isteklo u decembru 2022. godine, ali je produženo za godinu dana u očekivanju naučne studije o herbicidu.
Trenutni predlog komisije bi odobrio njegovo korišćenje do 15. decembra 2033. godine, duplo više od prethodnog petogodišnjeg odobrenja, ali manje od 15-godišnjeg perioda koji je prvobitno planiran.
Svetska zdravstvena organizacija je 2015. godine klasifikovala glifosat kao „verovatno kancerogen“, što je podstaklo zabrinutost oko njegove dalje upotrebe.
Međutim, Evropska agencija za bezbednost hrane je u julu ove godine rekla da „nije identifikovala kritična područja zabrinutosti“ iako je priznala da postoje „nedostaci u podacima“ u postizanju te procene.
Komisija je rekla da je svoj predlog zasnovala na toj proceni EFSA.
„Brdo studija i podataka analizirala je Evropska agencija za bezbednost hrane, Evropska hemijska agencija, i došli su do zaključka da nema većih rizika od zabrinutosti koje treba uzeti u obzir za proizvod glifosata, koji je razlog zašto smo dali naš predlog“, rekao je De Keersmaecker.
Drugi portparol Erik Mamer rekao je da je komisija pratila „naučne savetnike koji su pregledali sve dokaze“.
Aktivisti za zaštitu životne sredine rekli su da postoje naučni dokazi da glifosat može izazvati rak, otrovati vodeni život i da može biti fatalan za ključne oprašivače poput pčela.
Komisija je pokušala da odgovori na zabrinutost tako što je zahtevala ublažavanje rizika, kao što su tampon zone oko polja prskanih glifosatom i oprema kako bi se sprečilo da sprej odnese u druga područja.
Takođe je pozvao zemlje članice da „obrate posebnu pažnju“ na uticaje na životnu sredinu i postavljaju uslove za upotrebu herbicida.