Države EU i zakonodavci postigli su u utorak dogovor o proširenju evropske proizvodnje čiste tehnologije, od solarne energije i vetra do hvatanja ugljenika, dok se blok suočava sa Kinom i Sjedinjenim Državama.
Brisel želi da smanji svoje oslanjanje na Kinu i učini Evropu privlačnijom za investicije nakon što su Sjedinjene Države prošle godine oslobodile 369 milijardi dolara subvencija za čistu tehnologiju.
Evropska unija je prošle godine objavila planove, podstaknuta zabrinutošću da će američki program, koji uključuje poreske kredite, odvući evropske proizvođače.
Belgija, koja predsedava rotirajućeg predsedavajućeg EU, saopštila je da su pregovarači postigli privremeni sporazum.
Evropska komisija, izvršni organ EU, želi da se najmanje 40 odsto zelene tehnologije koja se koristi u EU proizvodi u bloku do 2030. godine.
Zakon navodi „strateške“ tehnologije, uključujući nuklearnu energiju, kao i obnovljive izvore energije poput sunca i vetra.
Cilj od 40 odsto je sadržan u planovima za Net-Zero Industri Act koji će podržati nastojanja EU da postane privreda sa neutralnom emisijom ugljenika do 2050. godine.
Prema zakonu, javni tenderi bi se odmeravali na osnovu kriterijuma koji bi mogli favorizovati evropske kompanije, kako bi se suprotstavili sličnim potezima Pekinga i Vašingtona.
Nacrt takođe nastoji da obezbedi da preduzeća mogu brže da dobiju dozvole.
Zakon će stupiti na snagu nakon formalnog odobrenja država EU i parlamenta.
„Najvažnije je samo vratiti investicije u Evropu i stvoriti jednake uslove za igru“, rekla je Anja Lange, direktorka za Evropu američkog proizvođača Solar First.
Pristup čistoj tehnologiji – i izbegavanje preteranog oslanjanja na uvezenu tehnologiju – je glavni izvor zabrinutosti u Evropi, a mnogi strahuju da sam nacrt zakona možda neće biti dovoljan da promeni jednačinu.
Kina dominira industrijom solarne energije, a evropski proizvođači solarnih panela su više puta molili Brisel za pomoć, optužujući Peking da ne igra pošteno.
Industrija kaže da se više od 90 odsto evropske ponude solarnih panela prerađuje u Kini, a Kina je najveći uvozni partner EU za solarne panele i vetroturbine, prema zvaničnim podacima.
Brisel je izvukao gorke lekcije iz posledica invazije Moskve na Ukrajinu, zbog čega se blok trudi da pronađe alternative ruskim izvorima energije.
EU je zauzela tvrđi stav prema Pekingu poslednjih godina, nastojeći da „skine rizik“ svoje ekonomije od Kine, kao deo svojih napora da poveća domaću proizvodnju.
„Ne možemo da dozvolimo da budemo zavisni od Kine. Već smo sebi dozvolili pre dve godine sa Rusijom. Ne možemo da ponovimo tu grešku“, rekao je Lange iz Solar Firsta.
„Prekomerna ponuda“ iz Kine nije ograničena samo na vetar i solarnu energiju, rekao je Lange za AFP, dodajući da su pod pritiskom i industrija toplotnih pumpi, elektrolizera i baterija.
Prošle godine, EU je otvorila istragu o kineskim subvencijama za električne automobile, a među nekima u industriji postoje nade da će pokrenuti još jednu istragu o kineskim solarnim panelima.
Međutim, komesarka EU za finansijske usluge, Merid MekGinis, umanjila je sve takve nade u ponedeljak, rekavši da blok mora pažljivo da razmotri uticaj svojih akcija.
„Svaka potencijalna mera treba da se odmeri u odnosu na ciljeve koje smo sebi postavili kada je reč o energetskoj tranziciji“, rekla je ona poslanicima u Strazburu.
