Ministri za klimu zemalja EU u ponedeljak su odobrili pregovaračku poziciju bloka za ovogodišnji samit UN o klimi COP28, saglasivši se da se zalažu za prvi u svetu sporazum o postepenom ukidanju fosilnih goriva koja emituju CO2, piše Rojters.
Sporazum postavlja Evropsku uniju od 27 zemalja kao jednog od najambicioznijih pregovarača na godišnjim pregovorima Ujedinjenih nacija o klimi, gde skoro 200 zemalja pregovara o naporima za borbu protiv globalnog zagrevanja.
Centralna odluka biće da li će se zemlje na Konferenciji prakse, koja počinje 30. novembra u Dubaiju, po prvi put složiti da postepeno ukinu fosilna goriva. Sagorevanjem uglja, nafte i gasa nastaju gasovi staklene bašte koji su glavni uzrok klimatskih promena.
27 zemalja članica EU jednoglasno su se složile da pozovu na COP28 postupno ukidanje „nesmanjenih“ fosilnih goriva. To ostavlja prozor zemljama da nastave da sagorevaju ugalj, gas i naftu ako koriste tehnologiju da „smanje“ – što znači da zarobe – rezultirajuće emisije.
Međutim, u sporazumu sa EU je navedeno da tehnologije za prikupljanje emisija „postoje u ograničenom obimu i da će se koristiti za smanjenje emisija uglavnom iz sektora koje je teško smanjiti“.
Upotreba ovih tehnologija „ne bi trebalo da se koristi za odlaganje klimatskih akcija“, navodi se u dogovoru, u koji je Rojters video.
Oko 10 zemalja, uključujući Dansku, Francusku, Nemačku, Irsku, Holandiju i Sloveniju, želelo je čvršći dogovor o postupnom ukidanju svih fosilnih goriva.
„Ako slušate sve naučnike, prilično je jasno da moramo da ukinemo sva fosilna goriva“, rekao je holandski ministar klime Rob Jeten novinarima uoči sastanka.
Međutim, sličan broj zemalja – uključujući Bugarsku, Češku Republiku, Mađarsku, Italiju, Maltu i Poljsku – uspešno se zalagao za upozorenje o tehnologijama za smanjenje.
Bugarski ministar životne sredine Julijan Popov rekao je Rojtersu da je cilj da se ova opcija zadrži otvorenom za sektore zagađivanja sa ograničenim tehnologijama za smanjenje emisije CO2 – kao što su hemikalije i proizvodnja cementa – ali ne i za energetski sektor, gde je prelazak na izvore sa niskim sadržajem ugljenika kao što je vetar a solarno je već u toku.
„To je veoma skupa tehnologija, nije dovoljno razvijena. Dakle, ako moramo da investiramo i fokusiramo se na (tehnologiju hvatanja ugljenika), moramo da pronađemo pravi sektor za to“, rekao je on.
Podela EU odražava tinjajuće globalne tenzije. Zemlje EU koje se protive potpunom ukidanju uključuju siromašnije zemlje koje se plaše uticaja odvikavanja njihovih ekonomija od fosilnih goriva.
Očekuje se da će proizvođači i potrošači fosilnih goriva – od kojih su neki, poput Saudijske Arabije, blokirali pokušaje da se dogovore o postepenom ukidanju na nedavnim sastancima, uključujući ovogodišnji samit G20 – pružiti sličan otpor na samitu COP28.
Zemlje EU su takođe pozvale da se „neefikasne“ subvencije za fosilna goriva postupno ukinu najkasnije do 2030. godine i rekle da „nema mesta“ za nove elektrane na ugalj ako svet želi da spreči ozbiljne klimatske promene.
