Estonski premijer u nedelju je insistirao na tome da Rusija, kada se rat u Ukrajini završi, mora da bude izvedena pred lice pravde za ratne zločine, kao i za odluku da napadne svog suseda ako želi da ima bilo kakve šanse za razvoj normalnih odnosa sa Zapadom.
Kaja Kalas, čija mala baltička zemlja daje najveći doprinos vojnoj pomoći Ukrajini po glavi stanovnika, rekla je za Asošijeted pres da se sukob ne može završiti mirovnim sporazumom koji cepa zemlju i ne poziva Moskvu na odgovornost.
„Mislim da ne može postojati uobičajeni odnos sa državom parije koja nije odustala od imperijalističkih ciljeva“, rekla je ona na marginama velike bezbednosne konferencije u Minhenu. „Ako ne naučimo ovu lekciju i ne procesuiramo zločine agresije, ratni zločini će se nastaviti.
Ona je to rekla dan nakon što je potpredsednica Kamala Haris rekla da su Sjedinjene Države utvrdile da je Rusija počinila zločine protiv čovečnosti u Ukrajini i da treba da odgovara. „Pravda se mora zadovoljiti“, rekla je Haris u svom govoru na konferenciji.
Ruski ambasador u Vašingtonu Anatolij Antonov odbacio je američko saopštenje „kao pokušaj demonizacije Rusije“.
Kalas je primetio da, iako su nacistički zločini procesuirani na suđenjima u Nirnbergu posle Drugog svetskog rata, nakon Hladnog rata nije uspostavljen nijedan tribunal za krivično gonjenje zločina Sovjetskog Saveza, uključujući masovne deportacije Estonaca, Letonaca i Litvanaca tokom pet decenija dugog Sovjetska okupacija.
Ovoga puta rusko rukovodstvo mora da snosi odgovornost. „Mora da postoji odgovornost (pre nego što) možemo da razgovaramo o našim odnosima sa Rusijom“, rekla je ona.
Upitan o kineskim pozivima na mirovne pregovore i sugestijama da zapadne zemlje produžavaju rat naoružavajući Ukrajinu, Kalas je rekao da, iako svi žele mir, sporazum koji ustupa ukrajinsku teritoriju Rusiji bi signalizirao svetu da se „agresija isplati“.
Ruska invazija mora da ima „veću cenu, kako bi svi agresori ili potencijalni agresori u svetu računali da se to ne isplati“, rekao je Kalas.
Kalas, 45, vodi estonsku Reformsku partiju desnog centra i premijer je od 2021. Ne podržavaju svi njenu liniju o Ukrajini. Uoči parlamentarnih izbora za dve nedelje, opozicioni lider Martin Helme iz krajnje desničarske Konzervativne narodne partije pozvao je na oprezniji pristup i optužio Kalasa da je ispraznio sopstvene arsenale Estonije, ostavljajući zemlju ranjivom.
Kalas je odbacio tu sugestiju, rekavši da smo „naravno da smo mnogo dali, ali razmišljamo i o sopstvenoj odbrani“.
Kalas je učestvovao u spekulacijama o potencijalnim kandidatima da zameni Jensa Stoltenberga na mestu generalnog sekretara NATO-a kada napusti tu funkciju na jesen. Ona je to odbacila kao „veoma malo verovatno“, ali je napomenula da baltičke zemlje nisu dobile nikakve visoke liderske pozicije u NATO od kada su se pridružile 2005.
„Neki su rekli da to ne može biti iz zemalja poput baltičkih država jer će isprovocirati Rusiju“, rekla je ona. „Pre svega, ne mislim da naši odnosi sa Rusijom mogu da budu gori nego što jesu sada jer on vodi rat u Ukrajini. A drugo je da vi zapravo kažete da dajemo ovlašćenje (ruskom predsedniku Vladimiru) Putinu da odlučuje ko ne može biti, na primer, generalni sekretar NATO-a.
