Oštar pad cena minerala koji su kritični za tranziciju zelene energije prikriva nadolazeću nestašicu zbog neadekvatnih investicija, saopštila je u petak Međunarodna agencija za energiju (IEA).
U svom drugom godišnjem pregledu tržišta za takve kritične materijale, IEA je primetila da su se cene minerala ključnih za električna vozila, vetroturbine i solarne panele vratile na nivoe pre pandemije pošto su zalihe sustigle i nadmašile potražnju.
Iako su pad cena dobra vest za potrošače, agencija sa sedištem u Parizu izrazila je zabrinutost da će odvratiti investicije potrebne da bi se zadovoljila potražnja, koja će rasti jer mnoge zemlje pokušavaju da ukinu prodaju novih automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem u narednoj deceniji.
IEA, koja savetuje napredne ekonomije o energetskoj politici, izračunala je da će najavljeni projekti moći da zadovolje samo 70 odsto bakra i 50 odsto potreba za litijumom 2035. godine, u scenariju u kojem zemlje širom sveta ispune svoje nacionalne klimatske ciljeve.
Oba metala su ključna za proizvodnju električnih vozila.
„Siguran i održiv pristup kritičnim mineralima je od suštinskog značaja za glatke i pristupačne tranzicije čiste energije“, rekao je izvršni direktor IEA Fatih Birol u saopštenju.
„Svetski apetit za tehnologijama kao što su solarni paneli, električni automobili i baterije brzo raste – ali ne možemo da ga zadovoljimo bez pouzdanih i sve većih zaliha kritičnih minerala“, dodao je on.
IEA predviđa da će se kombinovana veličina tržišta ključnih energetskih tranzicionih minerala više nego udvostručiti na 770 milijardi dolara do 2040. godine, jer zemlje ciljaju neto nulte emisije do sredine veka.
Utvrđeno je da je postignut samo ograničen napredak u diverzifikaciji snabdevanja, što je ključno pitanje s obzirom na nedavno iskustvo sa pandemijom koja je uzdrmala lance snabdevanja i geopolitičke tenzije koje stvaraju rizike za pristup.
IEA je pozvala na jačanje napora za recikliranje materijala, inovacije i podsticanje promena u ponašanju kako bi se ublažili potencijalni napori u snabdevanju.
Takođe je rečeno da je do 2040. potrebno oko 800 milijardi dolara ulaganja u rudarstvo kako bi se svet stavio na pravi put da ograniči globalno zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijski nivo.
Međutim, upozorava se da bi „bez snažnog prihvatanja reciklaže i ponovne upotrebe, kapitalni zahtevi za rudarstvo morali da budu za jednu trećinu veći“.
Izveštaj je analizirao rizike u snabdevanju i geopolitičke rizike, kao i prepreke za reagovanje na poremećaje u snabdevanju i izloženost rizicima za životnu sredinu, društvo i upravljanje (ESG).
IEA je saopštila da je pronašla „mešovitu sliku“ u vezi sa rizicima ESG-a.
Iako je postignut napredak u pogledu uključivanja lokalnih zajednica i korišćenja obnovljive energije, to je označilo drugačiju sliku za smanjenje otpada, emisija i potrošnje vode.
Ali predstavnici lokalnih zajednica upozorili su da žurba za ključnim mineralima već nanosi „ozbiljne troškove“ domorodačkim ljudima i njihovim tradicionalnim zemljama, rekla je Galina Angarova iz burjatske etničke grupe iz Sibira.
„Ako nastavimo sadašnjim putem, rizikujemo da ugradimo uništavanje prirode, biodiverziteta i ljudskih prava“ u odmak od fosilnih goriva u celoj ekonomiji, rekla je ona novinarima.
„Na pragu smo sledeće industrijske revolucije i to moramo da uradimo kako treba“, rekla je Angarova, koja predvodi koaliciju koja se bori za prava urođenika u zelenoj tranziciji.
Adam Entoni, iz grupe za finansijsku transparentnost Publish Vhat Iou Pai, rekao je da kompanije žure u Afriku da iskopaju kritične minerale, ali da se malo toga može pokazati na terenu.
Tanzanija je, na primer, vadila mangan i grafit, ali nije proizvodila ništa od vrednijih proizvoda zelene tehnologije poput električnih automobila ili baterija kojima su ti minerali potrebni, dodao je on.
„Kada govorimo o kritičnim mineralima, takođe je veoma važno da se zapitamo – za koga su oni kritični?“ reče Entoni.
„U ovom trenutku ne dobijamo nikakvu vrednost od vađenja.“
