U malom selu na jugu Madagaskara, desetine žena skrivaju se od užarenog sunca ispod drveta dok čekaju da izvagaju svoju decu. Ostrvska država u Indijskom okeanu pretrpela je slabe padavine od oktobra, a strah od pogoršanja gladi nastaje kako klimatski obrazac El Ninjo zavlada.
Madagaskar se suočava sa klimatskom krizom, ističu stručnjaci, upozoravajući na ekstremne vremenske prilike poput oluja i suša koje će se verovatno pogoršati usled klimatskih promena.
Najmanje 1,3 miliona ljudi na Madagaskaru, jednoj od najsiromašnijih zemalja sveta, već pati od neuhranjenosti, a ogroman deo juga zemlje je pogođen najgorom sušom u poslednjih 40 godina.
Nedostatak padavina predstavlja ozbiljnu pretnju sezonama žetve, a vremenske prognoze ukazuju na još sušnju 2024. godinu.
U takvim uslovima, lokalno stanovništvo se suočava sa velikim izazovima. Majka Nasolo, koja ima desetoro dece, izjavljuje da na njenoj zemlji ništa ne raste zbog nedostatka padavina.
Uz nedostatak hrane, suva zemlja i visoke temperature dodatno otežavaju situaciju. Mnoge majke redovno posećuju društveni centar u selu Manindra kako bi pregledale zdravlje svoje dece, ali i same se suočavaju sa teškoćama u obezbeđivanju hrane za svoje porodice.
Globalno, 2023. godina je proglašena za najtopliju u istoriji, a stručnjaci upozoravaju da bi ova godina takođe mogla biti izuzetno topla usled uticaja klimatskog obrazca El Ninjo.
U skladu sa tim, agencije UN-a za hranu i klimatsku krizu preduzimaju mere kako bi pomogle stanovništvu u Madagaskaru. Projekti uključuju upotrebu aplikacija za prikupljanje meteoroloških podataka radi bolje predikcije padavina i vetrova, kao i promociju uzgoja kultura otpornih na sušu.
Napori da se podstakne otpornost na klimatske promene pomažu lokalnom stanovništvu da se prilagodi novim izazovima, dok se istovremeno nastoji obezbediti dostupnost hrane i resursa neophodnih za preživljavanje.
