Analitičari i diplomate još od 1990-ih govore da bi širenje NATO-a na kraju izazvalo sukob u istočnoj Evropi.
Ruska vojna ofanziva u Ukrajini traje već mesec dana. To je već dovelo do globalne ekonomske krize koja proističe iz poremećaja u lancima snabdevanja i rastućih cena energije. I iako je početak neprijateljstava bio iznenađenje za ceo svet, sadašnje stanje nije bilo nepredvidivo – stručnjaci za međunarodne odnose upozoravaju na rizik od ove eskalacije poslednjih 30 godina.
Zašto političari na Zapadu nisu poslušali njihove savete, umesto da dozvole da izbije rat u Evropi, a cene goriva i hrane naglo skoče kod kuće? RT objašnjava.
„Želim da jasno stavim do znanja svima, kako u našoj zemlji, tako i u inostranstvu, našim partnerima da se čak i ne radi o granici koju ne želimo da neko pređe. Činjenica je da nemamo gde da se povučemo. Prikovali su nas uz liniju sa koje, izvinite zbog lošeg ponašanja, nemamo gde da se povučemo“, izjavio je predsednik Vladimir Putin krajem decembra 2021, skoro dva meseca pre nego što je naredio napad na Ukrajinu.
U to vreme Moskva je pokušavala da postigne dogovor sa NATO-om o međusobnoj bezbednosti, nadajući se da će blok predvođen SAD pristati da pruži sveobuhvatne pismene garancije da se neće dalje širiti, na istok. Ne samo Putin, već i drugi ruski zvaničnici, govorili su o „crvenim linijama“ koje predstavljaju ozbiljnu pretnju, sa zlokobnim posledicama po svet, ako se pređu.
Postojanje ovih crvenih linija – pre svega protiv širenja NATO-a na Ukrajinu – nije neki subjektivni koncept koji se rađa u glavama sadašnjeg ruskog rukovodstva. Čudno, o njima se na Zapadu raspravljalo mnogo pre nego što su postali predmet razgovora u Kremlju.
Godine 1998, Džordž Kenan, američki diplomata i istoričar poznat kao ‘arhitekta Hladnog rata’, rekao je da bi širenje NATO-a značilo ništa manje od „početka novog hladnog rata“, upozoravajući da bi to bila „tragična greška“. ”
„Naravno, ovo će izazvati lošu reakciju Rusije. A kada se to desi, [oni koji su donosili odluke o proširenju NATO-a] će reći da smo vam uvek govorili da su Rusi takvi. Ali to jednostavno nije istina“, rekao je on.
1997. godine, 50 istaknutih eksperata za spoljnu politiku, uključujući bivše senatore, vojne vođe i diplomate, uputilo je otvoreno pismo tadašnjem predsedniku Bilu Klintonu u kojem su izložili svoje protivljenje širenju NATO-a. „To je politička greška istorijskih razmera“, napisali su.
Konzervativni politički komentator Pat Bjukenen napisao je u svojoj knjizi „Republika, a ne imperija“ iz 1999. godine: „Premeštanjem NATO-a na prednji trem Rusije, zakazali smo sukob u dvadeset prvom veku.
Sadašnji direktor CIA Vilijam Berns rekao je 2008. da je za Rusiju „pristupanje Ukrajine NATO-u najsvetlija od svih crvenih linija“.
„Još nisam našao nikoga ko bi Ukrajinu u NATO-u smatrao nečim drugim osim direktnim izazovom ruskim interesima“, rekao je on.
Ovo su samo neke od izjava velikih američkih političkih ličnosti, ali bilo bi moguće sastaviti čitavu knjigu samo od prognoza iz 1990-ih. A nakon što je 2014. počela ukrajinska kriza i naknadna ruska reapsorpcija Krima, na Zapadu su se sve češće čula mišljenja o gluposti daljeg širenja NATO-a.
Tokom proteklih osam godina, bivši australijski premijer Malkolm Frejzer, Henri Kisindžer, poznati američki naučnik ruskih studija Stiven Koen i mnogi drugi stručnjaci upozoravali su na širenje NATO-a.
