Evropska centralna banka vrši pritisak na austrijsku Raiffeisen bank International da odmota svoje visoko profitabilno poslovanje u Rusiji, piše Rojters.
Pritisak dolazi nakon što je visoki zvaničnik SAD za sankcije izrazio zabrinutost u vezi sa poslovanjem Rajfajzena u Rusiji tokom posete Beču prošlog meseca, rekla je druga osoba upoznata sa ovim pitanjem, tražeći da ne bude imenovano zbog osetljivosti.
Pritisak Vašingtona i ECB povećava ulog za Austriju i njenu drugu najveću banku, koja igra ključnu ulogu u ruskoj ekonomiji, ali i sve sporniju dok se višegodišnji rat Moskve u Ukrajini odugovlači. Mnoge zapadne kompanije, uključujući francusku banku Sosijete ženeral, već su napustile Rusiju.
Iako ECB ne traži od Rajfajzena da odmah napusti zemlju, ona želi plan akcije za odmotavanje poslovanja, rekla su dvojica ljudi. Jedna osoba je rekla da bi takav plan mogao uključivati prodaju ili zatvaranje njene ruske banke.
„Tražili smo od banaka da pomno prate poslovanje u Rusiji, a u idealnom slučaju da ga smanje i smanje što je više moguće“, rekao je portparol ECB, dodajući da to isto radi sa svim zainteresovanim institucijama od Moskve. pokrenula invaziju na Ukrajinu.
Raiffeisen, međutim, još ne namerava da predstavi takav plan, kažu u narodu, a pojedini zvaničnici austrijske vlade vide ove poteze kao neopravdano strano mešanje.
Portparol Rajfajzena je rekao da ispituje opcije za svoje poslovanje u Rusiji „uključujući pažljivo vođen izlazak“ i da „ubrzava“ svoju procenu, dodajući da je takođe smanjio kreditiranje u zemlji.
Austrijski zajmodavac je sada najvažnija zapadna banka u Rusiji, koja nudi spas za plaćanja i čini otprilike jednu četvrtinu transfera evra u zemlju, iako su druge banke, kao što je italijanska UniCredit, i dalje prisutne.
Zvaničnici ECB nerado vrše pritisak na Raiffeisen da hitnu prodaju, plašeći se finansijskog udara koji bi to mogao da izazove, rekla je jedna osoba, nakon nedelju dana globalnih bankarskih previranja.
Portparol austrijskog ministarstva finansija rekao je da, iako ne može biti povratka na status kvo u odnosima sa Rusijom, „većina“ međunarodnih kompanija, uključujući banke, ostala je tamo.
„Postoji značajna trgovina između Rusije i ostatka sveta robama poput žitarica, đubriva, nafte, gasa, nikla i drugih metala, koji… zahtevaju plaćanja“, rekao je portparol.
U januaru je američka uprava za sankcije pokrenula istragu o Raiffeisen-u u vezi sa njegovim poslovima vezanim za Rusiju.
Dvojica ljudi sa direktnim saznanjima o tome izjavila su za Rojters da se istraga odnosi na potencijalno kršenje zapadnih sankcija. Raiffeisen je rekao da je istraga bila opšte prirode.
Istraga, koja je zaoštrila odnose između Beča i Vašingtona, mogla bi se pokazati opasnom za Austriju, koja je sebe modelirala kao most između istoka i zapada, pretvarajući Beč u magnet za ruski novac.
Džejms O’Brajen, visoki zvaničnik za sankcije u američkom Stejt departmentu, izneo je američku zabrinutost zbog Raiffeisena i njegovog poslovanja sa Rusijom tokom razgovora u Beču u februaru, rekao je jedan od ljudi.
„Ambasador O’Brien i Austrijanci razgovarali su o našoj bliskoj saradnji u vezi sa sankcijama kao odgovor na dalju ilegalnu invaziju Rusije na Ukrajinu“, rekao je portparol Stejt departmenta upitan o poseti.
Portparol Rajfajzena je rekao da je banka u „ranim fazama“ prikupljanja informacija kako bi odgovorila na upitno pismo Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD.
Tokom posete austrijskog predsednika Aleksandra Van der Belena Kijevu prošlog meseca, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je kritikovao austrijska preduzeća koja još uvek posluju u Rusiji, izdvajajući Raiffeisen, zbog podrške Moskvi.
Banku su takođe oštro kritikovali investitori nakon što je učestvovala u ruskoj šemi da se trupama koje se bore u Ukrajini daju odmori za otplatu kredita.
Iako su ulozi visoki, neki austrijski zvaničnici se nadaju da će moći da izdrže dovoljno dugo za rešenje rata, što bi omogućilo nastavak normalnog poslovanja sa Rusijom, izjavila su trojica ljudi upoznatih sa ovim pitanjem.
Austrijski ministar spoljnih poslova Aleksander Šalenberg rekao je da, iako je „legitimno“ da se američke vlasti obrate Rajfajzenu, Austrija ima primarnu odgovornost za sprovođenje sankcija.
Američke vlasti mogu ići toliko daleko da spreče banku da obrađuje transakcije u dolarima, korak koji bi zadao ozbiljan udarac Rajfajzenu i za koji regulatori evrozone strahuju da bi mogao destabilizovati banku.
Letonska ABLV banka brzo se raspala nakon što je 2018. godine stavljena pod američke sankcije zbog zabrinutosti zbog nezakonitih aktivnosti koje su velikim delom povezane sa Rusijom.
Neki austrijski poslanici su takođe kritični prema stavu vlade.
„Nadzorni organi moraju ispitati rizike od Rajfajzenove aktivnosti i to od prvog dana rata“, rekla je za Rojters Stefani Krisper, poslanica iz liberalne opozicione stranke Neos.
„Dugi niz godina veze sa Moskvom su prožimale naš politički sistem – sada je konačno postala vidljiva ekonomska i politička zavisnost od Rusije.“
