VAŠINGTON – Administracija američkog predsednika Džoa Bajdena nastaviće sa pregovorima o oslobađanju milijardi dolara u stranoj imovini Avganistana uprkos prisustvu pokojnog vođe Al Kaide u Kabulu i povlačenju talibana i avganistanske centralne banke, prema tri izvora sa poznavanjem situacije, prenosi Rojters.
Odluka da se nastavi sa inicijativom da se pomogne stabilizaciji propale avganistanske ekonomije naglašava rastuću zabrinutost Vašingtona zbog humanitarne krize jer Ujedinjene nacije upozoravaju da se skoro polovina od 40 miliona ljudi u zemlji suočava sa „akutnom glađu“ kako se zima približava.
U srži napora koje predvode SAD, kako je Rojters izvestio prošlog meseca, je plan za prebacivanje milijardi sredstava avganistanske centralne banke u stranim rukama u predloženi fond sa sedištem u Švajcarskoj. Isplate bi se vršile uz pomoć međunarodnog odbora i zaobilazile talibane, čiji su mnogi lideri pod sankcijama SAD i UN.
Islamistički ekstremisti izneli su kontrapredlog u razgovorima u Dohi krajem juna.
Zvaničnici američkog Stejt departmenta i Trezora rekli su nezavisnim analitičarima na brifingu 11. avgusta – 12 dana nakon što je CIA-in napad dronom ubio vođu Al Kaide Ajmana al-Zavahirija na balkonu njegove sigurne kuće u Kabulu – da će nastaviti razgovore uprkos frustraciji tempom, dva izvora su rekli pod uslovom anonimnosti.
Talibanska i avganistanska centralna banka – poznate pod inicijalima DAB – ne deluju brzo, rekao je američki zvaničnik, prema jednom izvoru. „Talibani sede skrštenih ruku i to je razbesnelo.
Stejt department je odbio da komentariše brifing.
Upućeni američki izvor koji je tražio anonimnost potvrdio je suštinu brifinga.
„Štrajk nije promenio posvećenost američke vlade uspostavljanju međunarodnog povereničkog fonda“ i „radi istom brzinom i brzinom kao i pre štrajka“, rekao je američki izvor.
Ministarstvo inostranih poslova i informacija koje vode Talibani i DAB nisu odmah odgovorili na zahteve za komentar.
Američki zvaničnici su takođe razgovarali o planu povereničkog fonda sa Švajcarskom i drugim stranama.
Ekonomska i humanitarna kriza u Avganistanu produbila su se kada su Vašington i drugi donatori zaustavili pomoć koja je finansirala 70% vladinog budžeta nakon što su talibani zauzeli Kabul 15. avgusta 2021. godine, pošto su poslednje strane trupe predvođene SAD otišle posle 20 godina rata.
Vašington je takođe prestao da leti u čvrstoj valuti, što je efektivno paralisalo bankarski sistem Avganistana, i zamrznuo je 7 milijardi dolara avganistanske imovine u američkoj banci federalnih rezervi u Njujorku. U februaru, Bajden je naredio polovinu sume izdvojene „u korist avganistanskog naroda“.
Druge zemlje drže oko 2 milijarde dolara avganistanskih rezervi.
U početku, 3,5 milijardi dolara zaplenjenih Bajdenom bi bilo pušteno u predloženi fond i potencijalno bi se moglo koristiti za plaćanje dugova Svetske banke Avganistana i za štampanje Avganistana, nacionalne valute i pasoša, oboje u nedostatku.
Ostalih 3,5 milijardi dolara se osporava u tužbama protiv Talibana koji su proistekli iz napada na Sjedinjene Države 11. septembra 2001. godine, ali sudovi bi mogli odlučiti da oslobode i ta sredstva.
Sredstva bi takođe na kraju mogla da idu u dokapitalizaciju DAB-a, jačajući njegovu sposobnost da reguliše vrednost Avganistanaca, bori se protiv inflacije i obezbedi čvrstu valutu za uvoz.
Ali nakon što je Zavahiri ubijen, Stejt department je isključio dokapitalizaciju DAB-a kao „kratkoročnu opciju“, rekavši da su talibani, pružanjem utočišta vođi Al Kaide, kršeći sporazum o povlačenju američkih trupa iz 2020. godine, podstakli zabrinutost „u vezi s preusmeravanjem sredstava na terorističkih grupa“.
Dva izvora su citirala da su američki zvaničnici rekli na brifingu da je nastavak pregovora postao teži zbog otpora talibana na nekoliko međunarodno podržanih zahteva.
Jedan poziva da se dva visoka militanta na čelu DAB-a – jedan je pod sankcijama SAD i UN – zameni iskusnim profesionalcima kako bi se izgradilo poverenje da je banka izolovana od mešanja talibana.
Talibani i DAB takođe nisu formalno pristali da instaliraju nezavisne monitore za sprečavanje pranja novca u banci iako su načelno pristali, rekli su zvaničnici, prema izvorima.
Zvaničnici su, rekli su izvori, izneli primere onoga što su opisali kao nepopustljivost talibana i DAB-a.
Među njima je i odbijanje saradnje sa šemom kojom upravljaju UN za usmeravanje preko potrebnih međunarodnih fondova pomoći koje Svetska banka drži humanitarnim agencijama u Kabulu.
Zvaničnici su takođe na brifingu rekli da je Vašington u martu zatražio od drugih vlada da podstaknu privatne banke da obnove „korespondentske“ odnose sa Avganistanom kojima se olakšavaju međunarodne transakcije, rekli su izvori.
Prema jednom izvoru, jedan američki zvaničnik rekao je da „nije bilo puno apetita“ za širenje putem američkih ambasada u diplomatskim notama koje se nazivaju demaršima.
To je delom zbog odsustva nezavisnih monitora za borbu protiv pranja novca u DAB-u, rekao je zvaničnik, prema izvorima.
