Samo šest meseci na funkciji, Olaf Šolc je domaćin nedeljnog samita G7 u trenutku opasnosti za zapad, dok rastuća inflacija, energetska kriza i pretnja recesije testiraju sposobnost najbogatijih ekonomija da primene koordinisan odgovor.
Sastanak — kome prisustvuju i lideri SAD, Velike Britanije, Francuske, Italije, Japana i Kanade — dolazi u trenutku kada ekonomisti širom sveta smanjuju svoje prognoze rasta i revidiraju svoje projekcije inflacije. Cene energije i hrane su porasle od ruske invazije na Ukrajinu u februaru, a ovog meseca centralne banke su podigle stope za veće marže nego što su tržišta očekivala.
„Bilo bi nemoguće zamisliti na poslednjem samitu G7 da ćemo se suočiti sa ovakvom situacijom“, rekao je Holger Šmiding, glavni ekonomista Berenberg banke. „Stvari su prilično loše i mogle bi postati još gore.“
Strašni izgledi su podvučeni prošle nedelje kada je Nemačka napravila korak bliže ka racionalizaciji gasa nakon oštrog pada ruskih isporuka gasovodom Severni tok 1.
Šolc je rekao da je glavni cilj samita, održanog u luksuznom letovalištu Šlos Elmau u Bavarskim Alpima, da se projektuje jedinstvo. Vodeće demokratije moraju da pokažu da su „jedinstvene kao nikada ranije“, ne samo u „borbi protiv imperijalizma [ruskog predsednika Vladimira] Putina, već i u borbi protiv gladi i siromaštva, zdravstvene krize i klimatskih promena“, rekla je kancelarka Bundestag u sredu.
Šolc će se posebno zalagati za „Maršalov plan“ za Ukrajinu, po uzoru na američki plan koji je finansirao posleratnu obnovu Evrope. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski će učestvovati na samitu putem video veze.
Lideri će takođe razgovarati o prekidima globalnog snabdevanja hranom izazvanim ruskom blokadom ukrajinskih crnomorskih luka. Na G7 je bila obaveza da „spreči katastrofalnu glad“, rekao je Šolc, koji je na samit pozvao i Indoneziju, Indiju, Južnu Afriku i Senegal.
Ali, možda bi bilo teže postići zajednički politički odgovor na nadolazeće makroekonomske pretnje samim državama G7 — diskusija o kojoj će dominirati prvog dana samita.
Neki od nedavnih događaja smatraju se van kontrole lidera: kineska politika nulte Covid-a koja igra pustoš sa globalnim lancima snabdevanja, i Kremljovo smanjenje tokova gasa u Evropu, što je uzdrmalo tržišta gasa i povećalo izglede za zimsku energetsku krizu.
„Nisu lideri G7 ti koji su izazvali ove probleme – to su [kineski predsednik] Si Đinping i Vladimir Putin“, rekao je Šmiding.
To je u suprotnosti sa pandemijom Covid-19, kada su vlade prihvatile ogromnu fiskalnu podršku i monetarne podsticaje kako bi zaštitile preduzeća tokom karantina. Zatim je postojao, rekao je visoki nemački zvaničnik, „jednostavan konsenzus“ o tome kako da se odgovori — „makroekonomski odgovor iz udžbenika, odnosno ekspanzivna monetarna i fiskalna politika“.
„Situacija u kojoj se sada nalazimo je mnogo kompleksnija, mnogo teža“, dodao je on. „Ova potpuno jasna, gotovo instinktivna ideja da samo vodite ekspanzivnu politiku više nije tako očigledna.
Ovog puta, rekao je Pashal Donohoe, predsednik evrogrupe ministara finansija, kreatori politike će morati da uspostave ravnotežu između podrške domaćinstvima koja su najizloženija rastućim cenama energije i vođenja računa da ne podstaknu inflatorne pritiske – zadatak koji je opisao kao „zahtevan”.
„Ovo je veoma težak izazov za centralne banke i vlade“, rekao je on u Briselu u petak. „Istorija nam pokazuje da ako inflacija postane višegodišnji fenomen po veoma visokim stopama, izazovi sa kojima se suočavamo u pogledu troškova života samo rastu.
SAD vode razgovore sa evropskim liderima o tome kako ublažiti pritisak na cene energije. Fokus je, kažu zvaničnici, na načinima da se spreče da ograničenja G7 na rusku naftu podignu cene sirove na više i povećaju Putinove prihode od izvoza.
Jedan od odgovora koji su SAD dugo forsirale, a o kojem će se razgovarati u Schloss Elmau, jeste ograničenje cena nafte koje se plaćaju Rusiji. To bi zahtevalo izmene evropske zabrane osiguranja isporuka ruske nafte: kompromis bi mogao omogućiti zemljama da dobiju osiguranje ako poštuju ograničenje cena.
Ali Šolc je mlak na tu ideju. U petak je rekao da „nije dobro“ da samo nekoliko zemalja poštuje gornju granicu cena nafte – to bi funkcionisalo samo ako bi sve to učinile. „Potražnja za [naftom] je globalna“, rekao je on. „I ako ne možemo da privučemo sve, ili skoro svakoga, onda to neće biti tako efikasno.
