„Što se tiče Srbije, rat u Ukrajini je udaljio Srbiju i unazadio nas u smislu reputacije i poverenja koje države članice Evropske unije imaju prema Srbiji kao kandidatu koji iskreno želi da postane član EU“, rekao je u emisiji Global fokus profesor na Fakultetu političkih nauka Filip Ejdus, piše N1.
Kako je rekao Ejdus, uslov da Srbija progresivno usaglašava spoljnu politiku sa politikom Evropske unije postoji duže vreme i nije novost, samo što je, dodaje, u kontekstu krize u Ukrajini sada „isplivao“ kao najvažniji.
„To je uslov koji treba da pokaže vašu geopolitičku solidarnost sa čitavom EU. Meni se čini da smo te zahteve mogli da predvidimo, neko godinama upozorava da je sedenje na dve stolice neodrživo. Zašto se niste pripremili za ovaj trenutak, zašto niste diversifikovali energetske izvore? Razumem da je sada odluka kompleksna, ali nikad nije kasno, izgubili smo puno vremena i reputacije. Bilo bi bolje da je odluka doneta na početku rata, ali ni sad nije kasno. Plašim se da bi simboličko prilagođavanje sankcijama samo narušilo poverenje u Moskvi i mogli bismo da se nađemo u situaciji da nam niko ne veruje. Političke elite da preseku i objasne narodu šta je u nacionalnom interesu. Ukoliko ne žele sankcije, onda treba da odustanemo od evropskog puta“, poručuje Ejdus.
On kaže da je proširenje EU uvek imalo bezbednosne motive, jer se proširenjem stabilizuju države koje ulaze.
„I ova kriza samo pojačava argumente zagovornika proširenja, kojih i dalje ima, oni su okuraženi situacijom koja pokazuje koliko je važno da se Zapadni Balkan stabilizuje. U tom kontekstu treba videti kandidaturu koju su dobile Ukrajina i Moldavija. To je neka vrsta šanse. Što se tiče Srbije, rat u Ukrajini je udaljio Srbiju i unazadio nas je u smislu reputacije i poverenja koje države članice imaju prema Srbiji kao kandidatu koji želi iskreno da postane član. To će jako puno da nas koša čak i ako sada uvedemo sankcije, biće onih koji će biti skeptični“, dodaje profesor FPN.
Novinar i kolumnista Ljubodrag Stojadinović smatra da Srbija ne može vrednosno da se odredi prema sukobu, jer su, dodaje, porušeni svi vrednosni kriterijumi.
„Teško je razlikovati šta je vrednost za oligarhiju na vlasti. Da li je vrednost život u okruženju koje garantuje demokratski preobražaj, materijalno blagostanje, bolju bduućnost ili ćemo ostati na nekoj vrsti mitskog panslavizma . U vrednosnom sistemu koji bi morao da bude opšti, opredeljenje ne bi trebalo da bude komplikovano. Ja ne verujem u racionalno rešenje, slušajući predsednika još manje verujem, i dalje se drži politike Buridanovog magarca. Samo mi nemamo dva plasta, imamo pustoš i mogućnost. Računice koje se izvode su vezane samo za opstanak oligarhije na vlasti, nezavisno od sudbine građana. Oni ne rade za Srbiju ništa što su morali da urade“, rekao je Stojadinović.
Dodaje da EU očekuje da neko iz Srbije učini nešto racionalno.
„Ovde je dilema između racija i propasti, mi idemo u propast, Vulin je rekao da nam nije mesto u EU, nek nam neko kaže – idemo u azijsku zajednicu. Ovde nije reč toliko o realnom vremenu za prijem, nego da ne odustanemo. Odustajanjem od Unije, još opasnija je samoizolacija“, kaže Stojadinović.
On kaže da je nastup Rusije ekstremno agresivan i podseća da je na počeku Putin pozvao Vojsku Ukrajine da položi oružje i da se režim smeni.
„Te ambicije nisu ispunjene, agresivnost raste i postaje iracionalna, ne znamo do koje mere može da ide i bude prebačena na zemlje za koje se proceni da učestvuju na strani Ukrajine u ratu. Logično je da Rusija bude prepoznata kao pretnja miru, postoje putevi za širenje rata ako uđe i Belorusija. Iz Moskve su prestale neposredne pretnje glavnih jastrebova da će Rusi upotrebiti nuklearna sredstva, očigledno nije tako jednostavno“, kaže Stojadinović.
Dodaje da je sigurno da Putin neće pristati na lako povlačenje, jer bi to bi bio poraz i, kako je rekao, urušavanje ruske imperije iznutra.
„U slučaju da bude smenjen zbog neuspeha i dođe grupa ljudi još konzervativnija, to može da bude deo izazova za Evropu. Pitanje je i kakva je snaga nuklearnog vida, najbolje je da se to ne proverava i ostane na pretnji, koja, po mom sudu, nije logična. Nuklearni rat je pretvoren u psihološki, valja verovati da se ot neće dogoditi“, rekao je Stojadinović.
Ejdus dodaje da je jasna poruka Evrope – da se bezbednosna arhitektrua gradi bez Rusije, odnosno protiv nje.
„Jednog dana će i rat morati da se završi, nakon toga bi bilo pametno da se napravi dogovor koji bi uključivao Rusiju i koji bi uvažio njene intesere. Ali to ne može da se desi na štetu drugih manjih država. Moraće da se naprave neki kompromisi, to bi bilo dobro za održivi mri u Evropi. I NATO i EU i SAD su pravili greške, ali smatram da je odgovornost za rat u Ukrajini najvećim delom u Moskvi. Vi možete da negodujete jer se politička situacija razvija u jednom pravcu, ali kada se latite oružja, više nema moralnog balansa. I Rusija je pravila puno agresivnih poteza i grešaka. Mislim da ovo treba da bude neka vrsta budilnika, nadam se da će svi iz rata da izvuku lekcije i da će postojati dovoljno razuma da je evropska bezbednost nedeljiva i da mora da pokriva prostor od Atlantika do Pacifika. Ukoliko je Rusija isključena, biće stalni izvor nebezbednosti. Ključ za izlazak iz ovog kruga je da u Rusiji dođe do promene režima, dok god je Putin na vlasti plašim se da neće biti prostroa za dogovor“, smatra Ejdus.
Na pitanje da li će SAD profitirati, Ejdus kaže da će Amerika imati manju štetu od krize u Ukrajini nego što imaju Evropljani.
„Jer Evropljani dobrim delom ekonomiju zansivaju na jeftinom gasu koga neće biti. Ne bih u to učitavao teroje zavere, u svakom sukobu imate dobitnike i gubitnike, mislim da su Rusi najveći, Evropljani će morati puno da plate, Kina će da profitira i ekonomski i politički. Sve zavisi od toga kako će da izgleda zima“, rekao je Ejdus.
„Rusija i Amerika su kolonijalne sile i pre svega vode računa o svojim interesima. Evropa razume Ameriku kao kontrapunkt sile koja se nalazi u Evropi i u tom smislu je američka dominacija neizbežna i za Evropu željena. Amerika je jedna vrsta garanicje da u slučaju eskalacije, Evropa može da računa na pomoć, ako ne daj bože bude potrebe za tim“, doao je Stojadinović.
