Izviđačke bespilotne letelice lete nekoliko puta dnevno sa ukrajinskih položaja duboko unutar guste šume koja maršira preko granice u Belorusiju, bliskog ruskog saveznika, pretražujući nebo i zemlju u potrazi za znakovima nevolje na drugoj strani.
Ukrajinske jedinice nadgledaju granicu močvare i šume dugu 1.000 kilometara (650 milja) radi moguće iznenadne ofanzive sa severa, ponavljanja neuspešnog ruskog napada prema Kijevu na početku rata pre skoro godinu dana.
Ovoga puta Ukrajinci ne rizikuju. Od leta jačaju odbranu, grade i proširuju rovove i postavljaju mine u šumi uoči prolećne ofanzive koju očekuju vojni zvaničnici. Stanovnici sela u regionu koja su prošle godine bila privremeno okupirana zgroženi su mogućnošću da sve počne iznova.
„Osluškujemo svaki mali zvuk i buku. Ovo nije način na koji se živi“, rekla je Valentina Matveva, 64, iz sela Ripke. „Kada ste u stalnom strahu, to nije život.“
Zabrinutost u vezi sa ponovnim vojnim pritiskom pokrenuta je u januaru nakon što su Rusija i Belorusija održale zajedničke vazduhoplovne vežbe, mesec dana nakon retke posete ruskog predsednika Vladimira Putina Minsku.
Vojni stručnjaci i zapadni obaveštajci umanjili su mogućnost obnove severne ofanzive. Britansko ministarstvo odbrane objavilo je 11. januara na Tviteru da ruski avioni i postojeće ruske trupe u Belorusiji, iako brojne, „malo verovatno neće predstavljati kredibilnu ofanzivnu snagu“.
Beloruski zvaničnici pripisuju raspoređivanje trupa duž granice „strateškom odvraćanju“, prema lokalnim izveštajima. Autoritarni predsednik zemlje Aleksandar Lukašenko insistirao je da neće slati trupe u Ukrajinu.
Ali ukrajinski komandanti su oprezni, sećajući se kako je Rusija koristila Belorusiju kao lansirnu rampu početkom 2022. godine.
„Neprestano pratimo neprijatelja sa zemlje i posmatramo kretanje trupa, da li se kreću, koliko trupa i kuda se kreću“, rekao je šef obaveštajne jedinice u toj oblasti tokom obilaska za novinare ove nedelje nekoliko kilometara od granica. Policajac se identifikovao samo imenom, Aleksandrom, navodeći bezbednosne razloge.
Za razliku od istoka sa svojim razornim artiljerijskim duelima, ovde na severu je uglavnom rat kvadrokoptera.
Oleksandar je rekao da Belorusi i Rusi „stalno prate promene naše straže, pokušavajući da pronađu položaje naše vojske“.
Povremeno, Aleksandrova jedinica otkriva neprijateljske izviđačke bespilotne letelice i obara ih puškama protiv drona. Ili neprijateljska bespilotna letelica detektuje ukrajinsku i prati je, u kom trenutku Ukrajinci pokušavaju da je uhvate i dodaju u svoju zalihu.
„Nedavno smo dobili četiri njihova drona ovim putem, a oni su uzeli dva naša“, rekao je Aleksandar.
On kaže da izviđačke misije još nisu otkrile znake zabrinjavajuće aktivnosti. „Imaju odeljenje za pojačanje, a patrola je pojačana, ali ne primećujemo značajnije gomilanje trupa iz našeg odeljenja“, rekao je on.
Ukrajinski general-potpukovnik Aleksij Pavljuk, koji je odgovoran za Kijevsku provinciju, citiran je u lokalnim izveštajima da se njegova zemlja sprema za mogući novi napad preko Belorusije. „Stvorili smo grupu na granici sa Belorusijom, koja je spremna da dočeka neprijatelja dostojanstveno“, rekao je on.
Ukrajinski zvaničnici tvrde da niko ne može znati kako će se Moskva kretati u narednim mesecima i da je neophodno stanje pripravnosti duž granice.
„Utvrđenja su napravljena da bi se sprečila ponovna infiltracija“, rekao je Oleksandr, „bilo da će se to dogoditi ili ne, uvek moramo biti spremni.
Ukrajinski vojnici naoružani mitraljezima stoje u rovovima dubokim pet stopa iskopanim u šumsko tlo i ojačanim daskama.
Lokalni seljanin brzo prolazi biciklom. Ovde su još uvek sveža sećanja na privremenu okupaciju kada su ruske trupe pokušale da opsade glavni grad Černihiv. Oni su se povukli 3. aprila pošto je Moskva prebacila fokus na istočne provincije Ukrajine.
Ali uprkos rusko-beloruskim vežbama, postoji i nada.
„Prvi put kada su izvršili invaziju, nismo imali oružje i vojsku (na granici)“, rekla je Hana Pohelko (66) iz sela Kolučivka. „Ali ovaj put to radimo.“
Napad ili bez napada, Olena, iz sela Novi Jariloviči, plaši se da granična situacija znači da možda nikada neće videti svoju majku, brata i dve sestre kako žive samo 3 kilometra (1,8 milje) dalje u selu u Belorusiji.
„Ne mogu da verujem da su tako blizu i ne mogu da ih vidim“, rekla je 63-godišnjakinja, koja je po rođenju Beloruskinja, ali udata u ukrajinsku porodicu i koja nije dala svoje puno ime iz zabrinutosti. za njenu porodicu.
