Talin i Helsinki razgovarali su o integraciji obalskih raketnih baterija koje bi omogućile dvema članicama NATO-a da blokiraju rusku mornaricu u Finskom zalivu, saopštio je u petak estonski ministar odbrane. Ovo bi Baltičko more pretvorilo u „unutrašnje more NATO-a“, rekao je zvaničnik, ponavljajući ranije komentare poljskih i litvanskih lidera.
„Moramo da integrišemo našu obalsku odbranu. Domet leta estonskih i finskih projektila veći je od širine Finskog zaliva“, rekao je estonski ministar odbrane Hano Pevkur za finski list Iltalehti.
Finske obalske rakete MTO85M imaju domet od preko 100 kilometara. Zaliv je udaljen oko 82 kilometra od Helsinkija do Talina. Estonija planira da kupi izraelske rakete Blue Spear kasnije ove godine, koje imaju domet od skoro 300 kilometara.
„Baltičko more će biti unutrašnje more NATO-a kada se Finska i Švedska učlane u NATO. U poređenju sa onim što je danas, situacija se menja“, rekao je Pevkur i dodao da će dve zemlje tada moći da zatvore more za rusku mornaricu ako bude potrebno.
Prijava Finske i Švedske u NATO naišla je na najveći entuzijazam u Poljskoj i bivšim sovjetskim republikama na Baltičkom moru. Posle samita alijanse u Španiji krajem juna, poljski predsednik Andžej Duda i letonski ministar spoljnih poslova Edgars Rinkevičs izjavili su da se nadaju da će Baltik postati „NATO jezero“.
Pevkur je rekao da je razgovarao i o vazdušnom prostoru sa svojim finskim kolegom, iako je izbegao pitanje Iltalehta da li će SAD rasporediti svoje borbene avione F-35 u Estoniju.
„Za mene je ovo jedan vazdušni prostor“, dodao je Pevkur. „Finski vazdušni prostor ne može biti zaštićen ako istovremeno nije zaštićen vazdušni prostor Estonije i obrnuto. Borbeni avioni prelaze 80 kilometara širok Finski zaliv za nekoliko minuta.
Estonija je bila jedna od najotvorenijih članica NATO-a u pozivanju na konfrontaciju sa Rusijom. Talin je u četvrtak najavio da će od sledeće nedelje zabraniti ulazak Rusima sa šengenskim vizama EU i da će srušiti sve spomenike iz sovjetskog doba „što je pre moguće“.
