Milovan Drecun, predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove ističe da je izgradnja fabrike municije na Kosovu i Metohiji protivna Rezoluciji 1244. Upozorava da je naoružavanje vojske na KiM najvažniji činilac ugrožavanja bezbednosti i opstanka srpskog naroda.
Na Kosovu i Metohiji će se graditi fabrika municije. Sporazum o tome su potpisali premijer privremenih institucija u Prištini Aljbin Kurti i zvaničnik turskog državnog proizvođača odbrambene industrije.
Milovan Drecun ističe da protivno Rezoluciji 1244, vojno-tehničkom sporazumu, privremene institucije samouprave pokušavaju da pokrenu namensku industriju, proizvodnju za vojne potrebe na Kosovu i Metohiji.
Navodi da prva fabrika treba da bude za proizvodnju municije, za poluautomatsko, automatsko i drugo, pešadinsko naoružanje.
„Plan je da do 2027. godine mogu da iz sopstvene proizvodnje podmire potrebe tzv. Kosovskih snaga bezbednosti koje od 1. januara naredne godine ulaze u treću fazu reorganizacije, odnosno transformacije u nekakvu vojsku Kosova, za tom streljačkom, pešadijskom municijom. i da mogu da uđu u projektovanje dronova. Dakle, da imaju određenu autonomiju s nabavkom municijom“, naglašava Drecun.
Ukazuje da je da je sva ta municija potrebna za potrebe kosovskih snaga bezbednosti koje i mimo prvobitnog plana treba do 2027. godine da imaju oko 5.500 više pripadnika u okviru KSB.
Međutim, kaže da ne treba zaboraviti da postoje i druge oružane formacije kao što je policijska služba, specijalne parapolicijske jedinice i da sve njih treba podmiriti municijom.
Za početak, da treba da podmire pešadijske jedinice.
„Oni 2027. planiraju da uvedu i služenje obaveznog vojnog roka, što će svakako povećati potrebu za tom municijom. A onda imate i koncept sveobuhvatne odbrane koje je Priština usvojila, koji kaže da će do 2030. godine, između ostalog, biti obučeno 50.000 građana Kosova i Metohije za rukovanje vatrenim oružjem“, objašnjava Drecun.
Podseća da su privremene vlasti u 2023. godine povećale budžet na preko 200 miliona evra, a da je za ovu godinu smanjen na 150 miliona, ali da će se u narednom videti koliko od tog novca ide na kupovinu naoružanja.
Međutim, ukazuje da pored budžeta, postoji Fond za bezbednost i donacije.
„U toj trećoj fazi nabavljaju vazduhoplovna sredstva, odnosno helikoptere, zatim trupnu protivvazduhoplovnu odbranu, onda sredstva za protivoklopnu borbu, zatim dronove koje već imaju bajraktare“, precizira Drecun.
Ne veruje da će se u toj fabrici proizvoditi turski bajraktari, jer je to to je suviše složen sistem, da bi turske kompanije bile spremne da to rade na Kosovu i Metohiji.
„Oni imaju pet bajraktara nabavljenih, to jesu udarni dronovi, oni mogu da nose oružje i pored izviđačkih aktivnosti mogu i borbeno da deluju, ali pored toga imaju i ove izviđačke dronove, poput nekih drugih dronova. Ovde se radi o projektovanju dronova. Turska pokušava da u potpunosti izgradi kapacitete lažne države Kosovo“, naglašava Drecun.
Dodaje da je Turska, pored Velike Britanije, Albanije, Nemačke jedan od glavnih pomagača koja pruža i logističku podršku i u smislu naoružanje, odnosno borbenih oklopnih vozila, transportera.
„Sistemi za protivoklopnu borbu, haubice koje planiraju da nabave, znači minobacači, snajperi, najmoderniji snajperi, mnogo toga stiže iz Turske i ona je glavni snabdevač“, ističe Drecun.
Reč je, pojašnjava o bilateralnom pristupu, svaka članica NATO-a može mimo Severne alijanse da sklapa bezbednosne aranžmane koji bi podrazumevali pružanje, obuke, naoružavanje, prodaju oružja, saradnju u vojnoj namenskoj industriji.
„Tu imate Veliku Britaniju, imate Tursku, Nemačku i druge zemlje, dakle oni su napravili bilateralne sporazume, pošto NATO nema zvaničan stav da može da podržava KSB, ali ih tolerišu u najmanju ruku“, navodi Drecun.
Takođe, ukazuje i na informaciju da turski oficiri obučavaju pripadnike KBS-a za granične patrole.
„To je vezano opet za ono što sam čuo u komandama NATO-a, nezvanično, da ima razmišljanja nekih indicija da su neki spremni u NATO-u da prihvate stav Prištine da bi KSB trebali da imaju zajedničke patrole sa KFOR-om uz administrativnu liniju. U okviru toga je upravo ovo premeštanje infrastrukture KSB-a sve bliže istočnom delu administrativne linije prema centralnoj Srbiji i severnom delu“, kaže Drecun.
Naglašava da su naše snage bezbednosti apsolutno stabilne i da mogu da spreče prelivanje bilo kakvih nasilnih, destabilizujućih aktivnosti koje bi Priština pokušala, ali da predstavljaju svakako opasnost opstanak srpskog naroda. jer to je formacija u kojoj ugrožava bezbednost srpskog naroda.
„Ta formacija je upravo najvažniji činilac ugrožavanja bezbednosti i opstanka srpskog naroda. Ja sam zato generalu Mekiniju rekao. Znate, nije pitanje političke odluke. Nije političko pitanje da li će Beograd priznati lažnu državu Kosovo. To je volja naroda. Morate to da razumete“, naglasio je Drecun.
