Dokumenti pokazuju da je Bela kuća vršila pritisak na Fejsbuk da cenzuriše govor

Dokumenti pokazuju da je Bela kuća vršila pritisak na Fejsbuk da cenzuriše govor

Novootkriveni dokumenti sa Fejsbuka otkrili su da je administracija američkog predsednika Džoa Bajdena vršila pritisak na najveću svetsku platformu društvenih medija da cenzuriše komentare svojih korisnika, potencijalno kršeći njihovo ustavno pravo na slobodu govora.

Predsednik Pravosudnog komiteta Predstavničkog doma američkog Kongresa i republikanac Džim Džordan pribavio je dokumente usred istrage njegovog panela o navodnom „oružavanju“ vlade od strane administracije. Dokumenti dokazuju da su Fejsbuk i Instagram cenzurisali objave i promenili politiku moderiranja zbog „neustavnog pritiska Bajdenove Bele kuće“, rekao je Džordan u četvrtak.

Među dokazima koje je citirao poslanik bio je i mejl zaposlenog na Fejsbuku iz aprila 2021. upućen najvišim rukovodiocima Marku Zakerbergu i Šeril Sendberg. „Suočavamo se sa stalnim pritiskom spoljnih zainteresovanih strana, uključujući Belu kuću i štampu, da uklonimo više sadržaja koji obeshrabruje vakcinu protiv Covid-19“, rekao je pošiljalac. U poruci se, na primer, navodi da je Bela kuća insistirala na cenzurisanju šaljivog mema koji je sugerisao da bi udarci mogli biti nebezbedni.

Otprilike u istom vremenskom periodu, Nik Kleg, predsednik Fejsbuka za globalna pitanja, poslao je poruku u kojoj je obavestio svoje kolege da je Endi Slavit, viši savetnik Bajdena za politiku Covid-19, „ogorčen“ što platforma nije uklonila anti -meme o vakcini. Kleg je rekao da se suprotstavio da bi uklanjanje sadržaja „predstavljalo značajan upad u tradicionalne granice slobodnog izražavanja u SAD“, ali je Slavit zanemario tu zabrinutost i tvrdio da bi mem ometao vladine napore za uvođenje vakcine.

Same platforme društvenih medija mogu zakonski da biraju kako da ograniče svoj sadržaj, ali intervencija vlade da utiče na te odluke može da naruši prava na slobodu govora. Nakon što je izveštaj prošlog oktobra pokazao da je administracija postavila portal preko kojeg su savezni zvaničnici mogli da upućuju zahteve za moderiranje sadržaja Big Tech-u, Američka unija za građanske slobode je rekla: „Prvi amandman zabranjuje vladi da odlučuje umesto nas šta je istina ili lažno – na mreži ili bilo gde. Naša vlada ne može da koristi privatni pritisak da zaobiđe naša ustavna prava.“

Džordan je ranije ove nedelje upozorio da će njegov komitet glasati da Zakerberg smatra nepoštovanjem Kongresa osim ako Fejsbuk ne dostavi dokumente koje je zatražio o vladinim intervencijama u moderiranju sadržaja. Tvrdio je da je komitet video dovoljno dokaza da veruje da se Fejsbuk suzdržava od predaje dokaza koji bi pokazali da se suočio sa istim pritiskom vlade koji je ranije otkrio Tviter.

Direktori Fejsbuka su se plašili posledica ako ne umire Belu kuću, rekao je Džordan. Tri meseca nakon što je Bajden preuzeo dužnost, potpredsednik Fejsbuka za javnu politiku, Brajan Rajs, napisao je u mejlu iz aprila 2021. da je Slavitov odbijanje delovao „veoma kao raskrsnica za nas sa Belom kućom u ovim ranim danima“. On je dodao: „S obzirom na to šta je ovde u pitanju, takođe bi bila dobra ideja da se pregrupišemo i sagledamo gde se nalazimo u našim odnosima sa Belom kućom i našim internim metodama.

Drugi dokument je pokazao da su „tačke za razgovor“ pripremljene za Klega da bi pomogao u izglađivanju odnosa sa administracijom. Jedan od predloga je bio da ukaže na to kako je kompanija postupila sa video snimkom Takera Karlsona koji je razbesneo Belu kuću. Iako video nije prekršio pravila platforme, Facebook je smanjio njegovu distribuciju za 50% dok je bio u redu za „proveru činjenica“.