Petnaest zemalja članica Evropske Unije poslalo je pismo Evropskoj komisiji u kojem traže da iznese predloge za ograničavanje cene gasa kako bi evropski potrošači bili zaštićeni od visokih cena tog energenta.
Ovaj predlog biće glavna tema sutrašnjeg vanrednog sastanka ministara energetike EU.
Nemačka, koja nije potpisnik ovog pisma smatra da će ograničenje cene gasa imati loš destabilizirajuči uticaj na tržište.
Pismo su potpisale Belgija, Bugarska, Hrvatska, Francuska, Grčka, Italija, Latvija, Lituanija, Malta, Poljska, Portugalija, Rumunija, Slovačka, Slovenija i Španija.
Komisija smatra da bi uspostavljanje gornje granice cene gasa bilo zahtevno zbog dinamike unutrašnjeg i globalnog tržišta i podrazumevalo bi rizik za sigurnost snabdevanja.
Evropska izvršna vlast predlaže tri mere.
Prva mera je da Unija zaključi dogovor sa pouzdanim dobavljačima u razumnom roku i da se s njima postigne dogovor za smanjenje cena kao i sigurnost dostave plina.
Druga mera se odnosi na postizanje ugovora s dobavljačima tečnog plina (LPG) koji zemlje članice već uzimaju od početka godine da bi se oslobodile ruske energetske zavisnosti.
I ovde Komisija predlaže dugoročni ugovor s pouzdanim dobavljačima u korist obe strane, a za Uniju bi ta korist bila niža cena plina.
Treća mera, takođe, se odnosi na gornju cenu ruskog gasa, a njen cilj je da liši Rusiju prihoda.
U ovom trenutku ruski plin predstavlja devet odsto evropske potrošnje gasa pa neke zemlje članice misle da ova mera nije efikasna s obzirom na njen limitiran uticaj.
Zemlje članice istočne i centralne Evrope, one koje mnogo zavise od ruskog gasa, smatraju da ova mera može da navede Rusiju da sasvim zatvori dotok tog energenta prema Uniji.
Kao odgovor, Evropska komisija je poslala zemljama članicama „non paper“ dokument o hitnim intervencijama na tržištu gasa.
Komisija ne predlaže ograničenje cena goriva koje traži 15 zemalja i čak obeshrabruje takav korak.
U dokumentu stoji da „intervencija na nivou cena gasa može da se postigne integrisanom i koordinisanom intervencijom koja uključuje smanjenje potrošnje i solidarnost u snabdevanju“ između država članica.
