Da ste tražili informacije o denga groznici i imali pristup samo starijim udžbenicima, verovatno bi se našli u odeljcima o tropskim i suptropskim bolestima.
Bolest se, zaista, brzo širi u toplijim regionima: Peru — koji ima mešanu suptropsku i tropsku klimu — nedavno je zabeležio neke od najvećih brojeva virusa (i slučajeva i smrti) u memoriji. To je dovelo do proglašenja vanrednog stanja u većini njegovih regiona, jer broj slučajeva nastavlja da raste iz godine u godinu.
Takođe vidimo sve više novih slučajeva van Latinske Amerike. Sve je veći broj slučajeva lokalnog prenosa u SAD, Italiji i Francuskoj, kao i prvi zabeleženi slučajevi u mnogo godina u Španiji.
Samo na američkom kontinentu 2022. godine bilo je 2,8 miliona registrovanih slučajeva denga. Ovo je više nego dvostruko više od 1,2 miliona slučajeva u 2021.
Iako većina slučajeva pogađa tropska i suptropska područja Amerike, Azije i Afrike, nedavno je primećen značajan porast u umerenijim područjima, kao što je Evropa. Ovo se posebno odnosi na jug kontinenta, gde je bolest prisutna od 1970-ih.
Prema statističkim podacima Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti, 2022. godine u kontinentalnim zemljama EU prijavljen je 71 lokalno prenosivi slučaj denga groznice. Ovo je povećanje od preko 20% u odnosu na 2021.
Denga je bolest uzrokovana jednim od četiri soja virusa denga (DENV). Prijavljeno je da sva četiri soja mogu da cirkulišu zajedno i da mogu izazvati isti skup simptoma. Posebnu pažnju treba obratiti na tešku ili hemoragijsku dengu, koja je obično uzrokovana izlaganjem jednom soju nakon prethodnog izlaganja drugom.
DENV se prenosi ujedom zaraženih Aedes komaraca, prvenstveno Aedes aegipti, ali i u manjoj meri Aedes albopictus, takođe poznat kao tigrasti komarac. Ovi insekti, koji se hrane ljudskom krvlju i prenose virus putem pljuvačke, nalaze se u tropskim i suptropskim područjima. Međutim, poslednjih decenija sve su češći u umerenim područjima.
Virus se ne prenosi direktno, već radi u ciklusu, prelazeći sa čoveka na komarca na čoveka. Kada zaražena ženka Aedes komarca ugrize osobu, ona unosi DENV u njihov sistem i započinje ciklus. Period inkubacije je obično između 3 i 10 dana, iako može varirati u zavisnosti od spoljnih faktora kao što je temperatura.
Tada počinju da se razvijaju simptomi, obično groznica, glavobolja, bolovi u mišićima, bol u zglobovima, mučnina i povraćanje. U teškim slučajevima može dovesti do krvarenja, otkazivanja organa i smrti.
Aedes komarci se razmnožavaju u stajaćoj ili stajaćoj vodi, kao što su posude za vodu, neiskorišćeni bazeni, stare gume i tako dalje. U nedostatku vakcina i efikasnih tretmana, važno je eliminisati mesta razmnožavanja komaraca kako bi se sprečilo prenošenje bolesti. Ovo ne samo da može sprečiti širenje denga groznice, već i virusa koje prenose komarci koji izazivaju zika i čikungunju.
Klimatske promene su jedna od pokretačkih snaga iza porasta slučajeva denga groznice, kako u Americi, tako i u Evropi. Povišene temperature i duže sezone razmnožavanja komaraca (zbog toplijih i dužih leta) mogu pomoći širenju Aedes aegipti.
Ovi komarci su u stanju da prežive na temperaturama iznad 10C, a zahvaljujući globalnom zagrevanju mogu da prošire svoj opseg na umerenije zone. Promene u obrascima padavina – izazvane klimatskim promenama – takođe povećavaju zapreminu stajaće vode, pružajući idealno tlo za razmnožavanje.
Pored toga, povećana međunarodna putovanja i trgovina sa područjima u kojima je denga groznica uobičajena, kao i rast gradova, čine širenje bolesti sve verovatnijim.
Hoće li denga postati endem u Evropi?
U tom kontekstu, mogućnost da denga postane endemična u Evropi je realna mogućnost. Uslovi životne sredine kao što su klimatske promene i globalizacija olakšavaju širenje komaraca – i bolesti koje oni nose. To su faktori koji se, bar za sada, ne mogu lako staviti pod kontrolu.
Ako bi denga postala endemična u Evropi, to bi moglo imati značajan uticaj na javno zdravlje. Iz tog razloga, evropske zdravstvene vlasti već rade na sprečavanju njegovog širenja baveći se faktorima koji se trenutno mogu kontrolisati. Ovo uključuje praćenje slučajeva, edukaciju stanovništva o tome kako da spreče ujede komaraca i preduzimanje mera za kontrolu novih populacija komaraca čim se otkrije njihovo prisustvo, kao što se dešavalo na španskom ostrvu Tenerife.
