Ova dinamika je ključna za emocionalno zdravlje dece. Kada se o drugima govori s poštovanjem, deca se osećaju sigurnije i voljenije. To im pomaže da izgrade emocionalnu povezanost sa porodicom i smanje anksioznost.
Deca takođe primećuju kako odrasli govore o telima, uključujući i svoja. Registrovana dijetetičarka Alisa Miler ističe da deca uče šta se smatra dobrim ili lošim na osnovu ponašanja odraslih. Na primer, ako roditelji izbegavaju kupanje ili se stide svog izgleda, deca će to primetiti i usvojiti slične stavove.
Odrasli često ne shvataju koliko su deca perceptivna. Način na koji se ophode prema hrani i drugim ljudima takođe ostavlja utisak na decu. Ako roditelji pokazuju ljubaznost i poštovanje, deca će verovatnije usvojiti te vrednosti.
S druge strane, negativno ponašanje može imati suprotan efekat. Ako se odrasli ponašaju grubo prema drugima, deca mogu pomisliti da je to prihvatljivo. Na primer, ako roditelj sarkastično komentariše ponašanje deteta, to može negativno uticati na samopouzdanje deteta.
Kada razgovarate o svom detetu s drugima, važno je birati reči pažljivo. Deca možda ne razumeju sve, ali mogu osetiti negativne emocije. Odrasli treba da budu svesni svog uticaja na decu i da teže pozitivnoj komunikaciji.
