Istraživanja su pokazala da povremeni post može imati značajan uticaj na zdravlje ljudi, uključujući potencijalno smanjenje rizika od raka. Koncept intermitentnog posta se fokusira na vreme kada jedete, a kada ne jedete, umesto na vrstu hrane koju konzumirate, kao što je slučaj sa tradicionalnim dijetama.
Različiti rasporedi povremenog posta su postali popularni, poput 16/8 plana koji podrazumeva konzumiranje hrane u osmočasovnom periodu, praćenog postom od 16 sati. Druga česta opcija je dijeta 5:2, gde se pet dana jede normalno, dok se dva dana ograničava unos kalorija.
Važno je napomenuti da loša ishrana doprinosi velikom procentu oboljenja, uključujući srčane bolesti, dijabetes tipa 2 i različite vrste raka. Globalno gledano, loša ishrana je povezana sa značajnim procentom smrtnih slučajeva kod odraslih.
Nedavna studija objavljena u časopisu Nature istraživala je uticaj posta na regeneraciju crevnih matičnih ćelija kod miševa. Rezultati su pokazali da su matične ćelije miševa bile aktivnije nakon ponovnog jela, što je sugerisalo da telo može efikasnije da se izleči nakon posta.
Međutim, postoji mogućnost da ovakav nalet regeneracije matičnih ćelija posle posta može povećati rizik od pojave raka, posebno kod osoba sa genetskim mutacijama. Poliamini, molekuli važni za rast ćelija, igraju ključnu ulogu u ovom procesu regeneracije.
Studije su takođe istražile kako povremeni post može uticati na gubitak težine, regulaciju krvnog pritiska i nivoa šećera u krvi, što može doprineti smanjenju rizika od dijabetesa i kardiovaskularnih oboljenja.
Neki stručnjaci upozoravaju da povremeni post može oslabiti imuni sistem, što može imati negativan uticaj na sposobnost organizma da se bori protiv infekcija, naročito kod osoba koje već imaju zdravstvene probleme.
Trenutni stav stručnjaka je da je povremeni post koristan za većinu ljudi, ali da nije preporučljiv za sve, posebno za osobe sa određenim zdravstvenim stanjima ili trudnice. Konsultacija sa zdravstvenim radnicima pre započinjanja bilo kog programa posta se preporučuje.
U suštini, dokazi o koristima i rizicima povremenog posta kod ljudi su složeni i zahtevaju dalja istraživanja kako bi se bolje razumela potencijalna dugoročna dejstva ovog načina ishrane.
