Da li će potencijalne članice Evropske unije morati da se zadovolje s nekom vrstom „članstva lajt“? Uniji je trenutno važnije da ojača strukture kako bi „svarila“ proširenja, čulo se na jednoj konferenciji u Berlinu.
Deca koja su rođena 2003, u godini poznatog „obećanja iz Soluna“, kada je svim zemljama Zapadnog Balkana obećano punopravno članstvo, u međuvremenu su već odrasla i pitaju svoje roditelje šta je konačno s tim proširenjem, piše „Dojče vele“ .
„Treba li još jedna generacija za 20 godina da se zapita šta je s obećanjem?“ Tom opaskom nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok otvorila je u četvrtak (2. novembar) ministarsku konferenciju na temu jačanja struktura u svrhu proširenja Evropske unije.
Konferencija u Berlinu pod nazivom „Veća, snažnija Unija“ okupila je dvadesetak ministara spoljnih poslova zemalja Evropske unije i zemalja-kandidata, a cilj joj je bio da dâ nove impulse ideji jačanja struktura EU u cilju bolje pripremljenosti za nova proširenja. „Ne radi se o tome da samo promenimo fasadu EU, već i da ojačamo njenu strukturu kako bi mogla da nosi nova proširenja“, rekla je Berbok.
Savet Evropske unije se još na samitu u Granadi dogovorio o tome da bi proces jačanja struktura EU trebalo voditi paralelno s procesom proširenja. Konferencija u Berlinu trebalo je da pruži nove impulse u procesu za koji, kako je rekla Berbok, svi znaju da je neophodan, ali niko ne zna kako bi on trebalo da izgleda. „Više nije pitanje da li ćemo, nego kako ćemo ojačati EU“, rekla je nemačka ministarka okupljenim kolegama.
Berbok je pritom iznela i nekoliko ideja kako bi te promene trebalo da izgledaju kako bi se stvorile realne šanse za proširenje i to pre nego što „jedna nova generacija odraste“. Kao prvo, institucije: novim proširenjem one se ne bi povećavale, jer je, kako je rekla Berbok, svima jasno da su one i sada suviše glomazne. Jedno od rešenja Nemačka vidi u podeli pojedinih resora unutar komisije na dve zemlje.
Za zemlje-kandidatkinje Nemačka predviđa forme približavanja Evropskoj uniji i to pre punopravnog članstva. „Zašto na primer, ne bismo zemlje koje su zatvorile pojedina poglavlja u pregovorima, pozvali da učestvuju na odgovarajućim konferencijama Saveta EU. One bi bile prisutne kada bi se odlučivalo o budućnosti Unije, umesto da ih samo jednom godišnje pozivamo na samite o proširenju“, predlaže Berbok.
Ali, ne radi se samo šargarepi, tu i poznata batina: isplatu sredstava EU trebalo bi tesno povezati s ispunjavanjem standarda vladavine prava. „Mi moramo brže da reagujemo u slučaju da zemlja-kandidat stalno krši naše zajedničke vrednosti“, rekla je Berbok.
Među promene koje bi EU trebalo da sprovede su i one u procesima glasanja, gde postoji mnogo ograda od strane manjih zemalja-članica koje strahuju da bi kod glasanja u kojem se primenjuje princip tzv. kvalifikovane većine mogle da ostanu zakinute. „Jedna od ideja da se umire skeptici koji strahuju od toga da će njihovi osnovni interesi biti preglasani jeste i uvođenje neke vrste žute karte kada postoji potreba za pronalaženjem kompromisa. Postojala bi i crvena karta, ali samo za vanredne slučajeve i teme“, rekla je Berbok.
S impulsima i raspravama trebalo bi da se nastavi i tokom belgijskog predsedavanja Evropskoj uniji u prvoj polovini sledeće godine.
A šta o svemu tome misle zemlje-kandidatkinje, čiji predstavnici su takođe bili pozvani u Berlin? Predstavnica Srbije, ministarka za evropske integracije Tanja Miščević kaže da su sve zemlje-kandidatkinje složne u pitanju da punopravnom članstvu nema alternative. Ipak, istovremeno je zaključila da je proces postupne integracije, pre svega ekonomske, povoljno rešenje.
„Brza integracija u politike koje su ključne za EU-tržište, kao npr. transport, energetika, zaštita životne sredine, ali i digitalna politika, jeste najbolji put da se i pre članstva dokaže naša spremnost da u njima učestvujemo. Mnogo važnije, a to će svakako biti od koristi za građane, jeste to da ubrzani transport znači brzi protok roba i usluga, uključivanje u energetsku politiku, a to znači stabilnost i bezbednost u snabdevanju energentima. Ono što sada čekamo jeste komunikacija Evropske komisije o planu razvoja, kako bismo mogli te dobre ideje i da sprovedemo“, rekla je Miščević za DW na marginama konferencije.
Njen kolega iz Severne Makedonije, Bujar Osmani, koji je učestvovao na jednom od glavnih panela konferencije, rekao je da zemlje-članice moraju da se oproste od trenutnog „binarnog principa“, dakle pitanja „članstvo ili ne“, i da vreme do punopravnog članstva popune novim formama približavanja. „Problem je formalna koncentracija na članstvo. Nama je važnija integracija, dakle ispunjavanje uslova i postupna integracija, to jest pristup tržištu i strukturalnim fondovima“, rekao je Osmani. Uz njega, od predstavnika zemalja Zapadnog Balkana u Berlin su došli i ministarka spoljnih poslova Kosova Donika Gervala, kao i ministri Crne Gore Filip Ivanović i Bosne i Hercegovine Elmedin Konaković.
Ministarka spoljnih poslova Slovenije i bivša poverenica Evropskog parlamenta za Zapadni Balkan, Tanja Fajon, izjavila je da bi trebalo iskoristiti trenutni momentum za dalji proces proširenja, ali je ukazala i na „zabrinjavajući pad“ podrške članstvu u Evropskoj uniji u zemljama regiona.
Pre nje, i Berbok je ocenila da je proširenje na zemlje Zapadnog Balkana, ali i na Ukrajinu i Moldaviju zbog agresivne politike ruskog predsednika Vladimira Putina, „geostrateški i geopolitički važno“ za Evropsku uniju, ali je isto tako ukazala i na frustraciju i rezignaciju koja se u zemljama Zapadnog Balkana širi zbog dugog procesa približavanja. „To je frustracija koju drugi itekako znaju da iskoriste“, rekla je Berbok aludirajući na Moskvu.
Hrvatski predstavnik na konferenciji, ministar spoljnih poslova Gordan Grlić-Radman, rekao je da Hrvatska smatra da se proširenje i proces jačanja struktura može odvijati paralelno. Ali, istovremeno je na marginama konferencije zaključio da i sadašnji EU-ugovori omogućavaju proces proširenja za koji se „Hrvatska u potpunosti zalaže“. Poznato je da Hrvatska ne spada u onaj krug članica koje podržavaju nemačko-francusku inicijativu za strukturne reforme.
U svakom slučaju u četvrtak se u Berlinu nije mnogo govorilo o mogućim datumima proširenja. No, 2030, kao godina koju je predsednik Saveta EU Šarl Mišel nedavno naveo kao godinu kada bi Evropska unija mogla da postane spremna za proširenje, poklapa se sa prognozom Analene Berbok da bi strukturne reforme mogle da budu okončane u sledećem petogodišnjem izbornom periodu Evropskog parlamenta koji počinje nakon izbora sledeće godine.
