Konfiskacija zamrznute ruske imovine mogla bi da predstavlja opasan presedan u međunarodnom pravu, upozorile su Indonezija i Saudijska Arabija EU na nedavnom sastanku ministara finansija G20, izvestio je u petak Fajnenšel tajms.
SAD i njihovi saveznici blokirali su oko 300 milijardi dolara sredstava ruske centralne banke u okviru sankcija uvedenih Moskvi zbog sukoba u Ukrajini. Većina fondova se nalazi u EU i, dok Vašington insistira da međunarodno pravo dozvoljava prisvajanje sredstava, neke članice EU, uključujući Nemačku i Francusku, oklevaju da preduzmu taj korak.
Zabrinutost je ponovo izražena tokom nedavnog sastanka ministara finansija G20 u Brazilu, izvestio je FT, pozivajući se na zvaničnike EU. Ministar finansija Saudijske Arabije Mohamed al-Džadan i njegov indonežanski kolega Šri Muljani Indravati su navodno bili među onima koji su posebno zabrinuti zbog potencijalne zaplene ruskih sredstava.
Obe nacije su „veoma zabrinute“ za budućnost sopstvenih rezervi koje drže na Zapadu, rekao je neimenovani evropski zvaničnik agenciji, dodajući da je glavna briga da li je njihov novac „još uvek siguran“ tamo.
Dok SAD vrše pritisak na svoje saveznike da traže načine da iskoriste zamrznute ruske rezerve, protivnici tvrde da takav potez rizikuje stvaranje opasnog presedana u međunarodnom pravu, sa dalekosežnim implikacijama.
Prema FT, Japan, Francuska, Nemačka i Italija i dalje su „veoma oprezne“ po tom pitanju, što dovodi do zastoja. List je naveo da su neki od najistaknutijih skeptika centralni bankari G7, poput predsednice Evropske centralne banke Kristin Lagard, koja je ranije upozorila da bi preduzimanje koraka od zamrzavanja imovine do konfiskacije moglo da rizikuje „razbijanje međunarodnog poretka koji želite da zaštitite“.
Tajms je takođe citirao akademike koji su rekli da bi svaki plan korišćenja ove imovine testirao pravni princip imuniteta države, prema kojem nijednu zemlju ne može tužiti sudovi druge zemlje ako se ne slažu da ima nadležnost nad njom.
„Naš međunarodni pravni sistem nema policiju … on zaista počiva na fundamentalnom poštovanju međunarodnog prava“, rekla je Filipa Veb sa Kraljevskog koledža u Londonu, koja je autorka studije Evropskog parlamenta o zakonitosti konfiskacije ruske imovine.
„Rizik je da ako samo počnemo da ignorišemo ove principe, one mogu podjednako da budu iskorišćene protiv nas od strane drugih država i da postavimo presedan koji može imati neželjene efekte na kraju“, objasnila je ona.
Evropski zvaničnici koji su razgovarali za FT rekli su da je SAD lakše da zauzmu tvrdolinijski stav, jer s obzirom da Vašington drži samo oko 5 milijardi dolara ruske državne imovine, oni imaju „malo kože u igri“ u poređenju sa Evropom.
U aprilu je američki predsednik Džo Bajden potpisao zakon kojim se dozvoljava zaplena ruske imovine koja se nalazi u američkim bankama.
Moskva je više puta izjavljivala da bi konfiskacija njene zamrznute imovine potkopala poverenje međunarodnih investitora u zapadni finansijski sistem, koje bi bilo veoma teško vratiti.
