Na listi čekanja za novi bubreg, jetru, srce, pluća, rožnjače u Srbiji je više od 2.000 ljudi, dok na transplantaciju organa čeka i više od 30 dece. Zašto su kod nas prošle godine urađene tek dve kadaverične transplantacije, dok je u Španiji transplantacijom organa spaseno blizu 5.000 života?
Nadu u novi život teško obolelima mogu da vrate jedino donori, kojih gotovo da nema, piše RTS.
Mladen Todić je pre šest godina dobio novu jetru, i obično kaže da je činom darivanja organa na njegov život stavljen zarez, a ne tačka.
„Vratio sam se normalnom životu, svom poslu, počeo sam i da treniram. Jednostavno sada uživam u životu i borim se da ono što sam ja dočekao što više ljudi dočeka u Srbiji“, rekao je Todić u emisiji „Četvrtkom u 9“.
Da bi se to desilo, kaže Todić, mora da se utiče na svest građana, da objasnimo koliko je značila transplantacija onima koji su tranplantirani i koliko će značiti onima koji je čekaju.
Prof. dr Đorđe Ćulafić, gastroenterohepatolog UKCS, kaže da se liste za transplantaciju jetre ažuriraju na nedeljnom novou.
Prema njegovim rečima 70 pacijenta sa liste u svakom trenutku mogu biti pozvani na transplantaciju, ali ono što je alarmantno jeste to što se na listi nalazi tridesetak pacijenta koji su mlađi od 20 godina.
„Svaki put kada uzmem listu ja shvatim da se kroz tu listu odvija život, neka imena nestaju, neka se dodaju“, kaže profesor Ćulafić.
Proše godine u Srbiji su urađene dve kadaverične transplantacije, dok je u Španiji transplantacijom organa spaseno blizu 5.000 života.
Ministarka zdravlja Danica Grujičić kaže da je veoma važno razgovarati sa porodicom koja gubi najmilijeg.
„Nije dovoljno imati samo dobre hiruge i ansteziologe, potrebno je imati tim ljudi među kojima značajnu ulogu moraju imati psiholozi. Jako je važno ko će razgovarati sa porodicom i ko će im objasniti šta znači moždana smrt, da je to nepopravljivo stanje“, rekla je ministarka.
„Mi moramo da objasnimo i familiji i stalno da pričamo stanovništvu da je to stanje iz kojeg nema povratka i to je bukvalno smrt jedne osobe“, rekla je doktorka Grujičić.
U godini za nama imali smo 11 potvrđenih moždanih smrti i 11 prijavljenih razgovora koordinatora za transplantaciju i imali smo 11 „ne“, da je odgovor bio „da“, bilo bi desetine spasenih života.
Veoma je važno vratiti poverenje u medicinu, kaže ministarka i ukazuje da neko, ko je zdrav a doživi moždanu smrt, taj nastavlja da živi dajući organe.
„Kampanje, obrazovanje stanovništva, razgovori i dobra organizacija. Mi se moramo pozabaviti organizacijom eksplantacije, odnosno uzimanja organa i transplantacije onima koji to mogu i stalno pričati o ovome. Ja vas molim da pustite te ljude koji čekaju transplantaciju da kažu svoju sudbinu. Mislim da će to imati 10 puta veći efekat nego ono šta ja da pričam, vi, ili bilo ko od nas“, rekla je ministarka.
„Da čuju koje su to muke i kad vide normalnog čoveka koji posle transplantacije živi potpuno uredan život, to je zaista ogromno zadovoljstvo svih onih koji su učestvovali u lečenju, a verujte mi i porodice tog nekog nesretnog čoveka ili žene koja je preminula i koja je omogućila da se jedan mladi život nastavi“, rekla je Grujičićeva.
Republički fond za zdravstveno osiguranje ima saradnju sa mnogim centrima u svetu – u Italiji, Francuskoj, Turskoj, Engleskoj.
Direktorka RFZO-a Sanja Radojević Škodrić kaže da Italija od 2022. ne prima pacijente za kadeverične transplantacije, ali da je ostala mogućnost žive transplanatacije.
Prema njenim rečima, Italija je postavila uslov da za svaku transplantiranu jetru moramo da damo jedan organ u roku od šest meseci, što se, kaže, nije dešavalo.
Navela je da je od letos uspostavljena saradnja sa Engleskom pošto su svi centri sa kojima smo imali saradnju odbili da prime dete kojem je bila potrebna transplantacija jetre.
Najveći problem je, ističe, to što zemlje sa kojima imamo saradnju neće da prime naše pacijente zato što Srbija nije odgovorila na uslov Eurotransplanta.
„Zemlje članice Eutransplanta međusobno razmenjuju organe, i to je odličan sistem, nama je ostala najnovija saradnja sa Engleskom“, rekla je direktorka RFZO-a.
Profesor Zoran Dragišić, koji je izgubio suprugu, koja je preminula od moždane aneurizme, ni jednog trenutka se, kaže, nije dvoumio da donira organe.
„Nije bilo pomoći, svi krvni sudovi u mozgu su popucali, moja žena je bila potpuno zdrava, pitali su me da li želim da donira organe, ni jednog trenutka se nisam dvoumio. Tada je njena majka rekla da će tako njeno srce nastaviti da živi“, ispričao je profesor Dragišić u emisiji „Četvrtkom u 9“.
