Naime, optimizam koji se širio nakon odluke da se Ukrajini i Moldaviji da status kandidata za EU nije mogao da sakrije hladniju stvarnost da će tempo proširenja EU verovatno ostati zamrznut.
Nijedna zemlja verovatno neće ući u EU godinama ili decenijama a čak i na Balkanu, gde su stvari uznapredovale, kompromis koji ima za cilj da „pogura“ kandidaturu Severne Makedonije u „nemirnim je vodama“ usred protesta u Skoplju, piše FT.
Medju zemljama koje se aktivno bave temom proširenja je i Austrija, čiji je ministar spoljnih poslova Aleksander Šalenberg proletos izneo niz ideja.
Kako je Šalenberg rekao u jednom intervjuu za FT, kandidatima za EU u okviru tranzicije ka punom članstvu treba omogućiti brži pristup „delovima zajedničkog tržišta“ i programima EU.
To bi moglo da uključi npr. učešće u razmeni studenata kroz program Erazmus ili u politici nultih naknada za roming.
Ideja je da se iz situacije „sve ili ništa“ predje na mesto na kojem čekaonica za EU postaje mnogo „gostoljubivija“ podstičući kandidate i stanovništvo da se angažuju.
Češki ministar spoljnih poslova Jan Lipavski složio se da je proširenje tako dug proces da bi bilo dobro da se kandidatima za članstvo da „nešto praktično“ što bi poboljšalo položaj EU i donelo ekonomske koristi.
Česi žele da tokom predsedavanja EU prodube diskusije o proširenju. To, piše britanski dnevnik, ide uporedo sa, iako različitom, debatom o stvaranju šire zajednice evropskih zemalja koje zastupaju zajedničke vrednosti.
Ta zajednica mogla bi da uključi zemlje poput Velike Britanije koje ne pokazuju interesovanje da budu članice Unije.
Prag je inače ponudio da bude domaćin neformalnog samita lidera EU i zemalja koje nisu članice u oktobru.
Sve to odražava stav da EU suočena sa ruskim napadom na demokratske vrednosti u Evropi ne može sebi da dopusti defanzivan pristup već će morati da pokaže prednosti liberalnog poretka zasnovanog na pravilima koji proklamuje.
