Svetsko naftno tržište ponovo je uzburkano. Od prošle sedmice cene rastu – barel premašuje 87 dolara. Uz to, OPEK je produžio ograničenje proizvodnje do juna, Rusija obustavila izvoz benzina, a zbog sukoba na Bliskom istoku sve je usporeniji i skuplji transport. Potražnja za naftom nerealna – krivi su špekulanti koji veštački podižu cenu, kaže Tomislav Mićović iz Udruženja naftnih kompanija Srbije.
Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekao da je uzrok povećanja cene nafte poremećena ravnoteža između ponude i tražnje.
“Na strani ponude zapravo je i dalje na snazi redukcija proizvodnje zemalja OPEK od 2,2 miliona barela na dan. Uz to, imamo i dobrovoljno smanjenje u Saudijskoj Arabiji i Rusiji. To je ostalo kako jeste, ali u susret tom smanjenju dolazi zapravo povećanje potrošnje, koje je najavljeno još krajem prošle godine i ono se zaista i realizuje“, rekao je Mićović.
Ističe da potrošnja nfte raste u ovom delu godine, te se očekuje da do kraja godine bude 2,3 miliona barela na dan.
“Znači, neko mora da odgovori povećanjem ponude. Ono što je veoma bitno, sada ima mnogo špekulanata, znači pohlepnih trgovaca na tržištu koji su u stanju da svoj novac, koji nemaju gde bolje da plasiraju i brže da vrate, ulažu u naftu. Oni zapravo stvaraju veštačku potražnju koja realno nije tolika“, objašnjava Mićović.
OPEK je produžio ograničenje proizvodnje do juna, ali Mićović očekuje da će ta odluka svakog meseca da se revidira.
S druge strane, Rusija je od prošlog meseca obustavila izvoz benzina kako bi zadovoljila svoje potrebe, a već dve godine cena ruske nafte je, na predlog G-7, ograničena. Pored toga, zemlje G-7 najavljuju da će sada i dodatno smanjiti taj limit, kako bi umanjili ruske prihode.
“Trgovina je dozvoljena po ceni od 60 dolara po barelu. Ukoliko evropske zemlje ili kompanije iz zemalja G-7 učestvuju u tom prometu robe, bilo kao transporter, bilo kao osiguravajuće kuće, banka i ostalo, njima je zabranjeno da učestvuju u takvoj transakciji. Rusija može da prodaje ako ima svoj zatvoren sistem, kakav ima, recimo. sa Indijom Egiptom i još nekih zemalja na Bliskom istoku… Ja verujem da Rusija zapravo veći deo prodaje svoje nafte realizuje iznad te cene zemljama koje nisu obuhvaćene sankcijama“, kaže Mićović.
Što se tiče Srbije, gde je u toku remont rafinerije u Pančevu, Mićović kaže da je ovo specifičan period jer se snabdevanje naftom bazira na uvozu.
“Srećna okolnost je da je ovako visok vodostaj Dunava, da se plovidba odvija normalno, da ima dovoljno plovila koja mogu to sve da realizuju, tako da se sve odvija u najboljem redu. Nema nikakvih poremećaja, ali jeste, ovo je kritičan period i treba dobro obratiti pažnju. I oko formiranja cena, recimo da to bude cena koja će sigurno zagarantovati mogućnost uvoza, jer ako se to ne bude dešavalo, mogli bismo imati problem“, ističe Mićović.
Komentarišući to što već dve nedelje cene derivata na pumpama rastu, Mićović kaže da se pri regulisanju visine cene preuzimaju podaci sa regionalnog tržišta.
“Bitno je konstatovati da se tržište derivata i cene derivata benzina i dizela ne kreću jednako kao cene nafte, to je dosta pomereno. Mi se zalažemo da se vratimo tržišnom mehanizmu, jer on je najbolji regulator, ne samo cene, najbolje je uticao na sigurnost snabdevanja, ali evo, država se opredelila za takvu politiku da još uvek reguliše cene i one oslikavaju zapravo to kretanje kursa dolara“, rekao je Mićović.
Govoreći o problemima vlasnika malih pumpi u Srbiji, koji su se ponovo obratili Vladi da im pomogne, Mićović kaže da uredba o ograničenoj ceni ograničava i maržu, što utiče na zaradu od prodaje.
“Država mora uvek da vodi računa da koriguje tu maržu u skladu sa rastom troškova. Iz toga se finansiraju svi troškovi. To se odražava na sve, ali najviše na vlasnike malih benzinskih stanica koje se nalaze u manje urbanim sredinama, seoskim sredinama“, objašnjava Mićović i dodaje da se pod ovim uslovima ljudima ne isplati da kupuju gorivo na tim pumpama.
