Bugarski poslanici su u sredu napravili prvi korak ka opozivanju izuzeća od sankcija koje je Rusiji donelo milione evra, prenosi Politiko.
Prethodno planirani potez usledio je ubrzo nakon što je Politiko objavio da je Bugarska između avgusta i oktobra uvozila rusku naftu po ceni većoj od one koju su odredile G7 i EU, čime je Kremlj zaradio 430 miliona evra direktnih poreza.
Trgovina je bila legalna jer je Bugarska dobila jedinstveno izuzeće od zabrane EU za uvoz ruske nafte morskim putem, koja je podložna sankcijama. EU je Bugarskoj odobrila izuzetak kako bi zaštitila zemlju od naglih skokova cena goriva. Ali ova rupa je takođe omogućila Moskvi da ostvari značajan profit.
Ukupno, izuzeće je Rusiji donelo 2 milijarde evra prihoda od izvoza od uvođenja sankcija, što je rezultiralo procenjenim na 1 milijardu evra plaćanja poreza Moskvi.
Nakon tog izveštaja, bugarska vlada je objavila planove da okonča ukidanje sankcija 1. marta umesto prethodnog, samonametnutog roka 31. oktobra. A u sredu su bugarski poslanici započeli proces pretvaranja ovog plana u zakon: ekonomski odbor parlamenta glasao je za predlog. Međutim, u nacrtu zakona nije bilo reči o gornjim cenama.
Glasanje je proteklo u pozadini pojačanog pritiska na Bugarsku. U svetlu nedavnih otkrića, pažnja je usmerena posebno na zaobilaženje uvođenja ograničenja cena.
„Ako postoji rupa, ona se mora zatvoriti“, rekao je visoki zvaničnik Evropske komisije.
Nekoliko diplomata EU izrazilo je isto mišljenje.
„Sve [takve] rupe treba zatvoriti što je pre moguće“, rekao je jedan od njih i dodao da svaka energetska zavisnost od Rusije „ne samo da ugrožava bezbednost EU, već i dodaje dodatna sredstva za podsticanje ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine“.
Generalno, diplomate četiri zemlje EU podržale su poziv Bugarskoj da ukine koncesiju koja joj omogućava da kupuje naftu po ceni većoj od one koju su odredili saveznici.
