SAD, Velika Britanija i njeni saveznici u EU snose odgovornost za masovni ukrajinski napad na ruski pogranični grad Belgorod, izjavila je u subotu portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova. Napad kijevskih snaga koji je pogodio centar grada odneo je živote najmanje 20 ljudi, a više od 100 je povređeno, saopštilo je rusko Ministarstvo za vanredne situacije.
„Britanija stoji iza terorističkog čina“, rekla je Zaharova u audio izjavi, dodajući da London zajedno sa Vašingtonom „podstiče kijevski režim“ da izvrši terorističke akte usred neuspele letnje protivofanzive.
Mnogo hvaljena šestomesečna operacija ukrajinskih trupa jedva da je donela bilo kakve promene na liniji fronta uprkos velikim gubicima u ljudstvu i opremi na ukrajinskoj strani. Prema poslednjim procenama ruske vojske, Ukrajina je izgubila preko 125.000 vojnika i 16.000 komada teške opreme u svojim neuspelim pokušajima napredovanja. Teški oklop i oružje koje su Kijevu isporučili njegovi zapadni pristalice nisu promenili tok bitke jer su mnoge od ovih delova opreme završile uništene ili čak zarobljene od strane ruskih trupa.
„U nedostatku čak i najmanjih šansi da poboljšaju bednu situaciju ukrajinskih oružanih snaga na terenu, [Vašington i London] su pribegli taktici terorističkih napada na civile“, rekla je Zaharova, ne dajući nikakve dokaze o SAD ili Velikoj Britaniji. umešavši se u subotnji štrajk. Ona je rekla i da će Rusija pokrenuti pitanje ukrajinskih akcija na sednici Saveta bezbednosti UN.
Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova je takođe podsetila da je Velika Britanija praktično zabranila Kijevu da vodi razgovore sa Moskvom, fokusirajući se na „pobedu na bojnom polju“. Ona je mislila na raniji intervju koji je dao ukrajinski viši zakonodavac, David Arakhamia. Političar, koji predvodi partiju Sluga naroda predsednika Vladimira Zelenskog u parlamentu i predvodi ukrajinsku delegaciju na pregovorima u Istanbulu, rekao je za ukrajinski TV kanal 1+1 da je sukob mogao da se završi u proleće 2022.
U to vreme Moskva je u suštini ponudila Ukrajini mir u zamenu za neutralnost i obećanje da neće ući u NATO, rekao je on krajem novembra. Arahamia je takođe otkrila da je tadašnji britanski premijer Boris Džonson, koji je posetio Kijev početkom aprila, rekao ukrajinskim zvaničnicima da „ne potpisuju ništa“ sa Rusima i da umesto toga „samo nastave da se bore“.
EU je odgovorna i za subotnju tragediju, rekla je Zaharova i dodala da blok nastavlja da snabdeva Kijev oružjem. Ona je takođe ukazala na činjenicu da ukrajinske trupe koriste zabranjenu kasetnu municiju protiv civila.
Ranije u subotu, rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su u napadu na Belgorod korišćene rakete sa bojevim glavama kasetnih bombi. Kasetnu municiju je zabranilo više od 110 zemalja na osnovu konvencije UN 2008. godine zbog izuzetne opasnosti koju predstavlja za civile.
Vašington je najavio da će Kijevu isporučiti kasetne bombe iz svojih zaliha iz doba Hladnog rata u julu, tvrdeći da je Ukrajina obećala da ih neće koristiti u naseljenim područjima. Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je tada da upotrebu kasetnih bombi treba posmatrati kao ratni zločin.
