Šef evropske diplomatije Žozep Borel nazvao je lažom da sankcije EU protiv Rusije ne deluju, piše „Evropska istina”.
Visoki predstavnik Evropske unije je naglasio da su tokom godinu dana sankcije „značajno ograničile kapacitete Moskve, uzrokujući finansijske probleme, odsecajući zemlju od ključnih tržišta i značajno pogoršavajući njen industrijski i tehnološki potencijal”.
„Da bismo zaustavili rat, moramo da nastavimo ovim kursom. Naše restriktivne mere, da upotrebimo tehnički ispravan termin, su bez presedana po svom obimu i fokusiraju se na ključne sektore ruske ekonomije koji su kritični za ratne napore Moskve“, rekao je Borel a svom blogu.
Prema njegovim rečima, ove mere „imaju teške, opipljive posledice po rusku ekonomiju, uprkos ogromnim prihodima od prodaje nafte i gasa, koje je Rusija koristila kao tampon u prvoj godini invazije“.
Šef evropske diplomatije je izrazio uverenje da će „s vremenom njihov uticaj rasti, pošto ove mere dugoročno utiču na budžet Rusije i njenu industrijsku i tehnološku bazu“.
Prema njegovim podacima, ekonomija Ruske Federacije se u 2022. godini smanjila za 2,1%. On takođe predviđa da će izgledi Rusije za 2023. „ostati sumorni“, pozivajući se na prognozu Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj da će se ruski BDP smanjiti za 2,5%.
„Sve komponente ruske privatne tražnje, uključujući privatne investicije i potrošnju, ostaju u depresiji. Povećava se samo potrošnja vlade koja se odnosi na vojsku, tj.
Borel je napisao da je u poređenju sa 2021., 2022. godine 58% ukupnog uvoza EU iz Rusije već bilo smanjeno, nazivajući to „razdvajanjem (veza) bez presedana“, dok je neenergetski uvoz iz Rusije, kako je naveo, pao za skoro 60 %.
„Ovo kretanje se ubrzava: pad uvoza neenergetskih dobara premašio je 75 odsto u prvom kvartalu 2023. godine, a kod energenata pad je još veći – minus 80 odsto“, naglasio je zvaničnik.
Šef evropske diplomatije je ukazao i na to da su energetske sankcije G7+ na naftu „dokazale svoju delotvornost“, jer je cena ruske nafte pala od kada je počeo embargo EU i G7+ ograničenja cena nafte.
Borel je naveo podatke prema kojima je izvoz robe dvostruke namene i naprednih tehnologija, koji su potrebni za proizvodnju opreme i oružja koje Rusija koristi za rat protiv Ukrajine, opao za 78 odsto u 2022. u odnosu na 2019-2021.
Podsetimo, prema julskom izveštaju Evropske komisije, sankcije su zaustavile uvoz iz Rusije u Evropsku uniju u iznosu od oko 91 milijardu evra, značajno pogoršale industrijski i tehnološki potencijal Ruske Federacije, primoravši je da potroši skoro trećina saveznog budžeta za odbranu i unutrašnju bezbednost.
Osim toga, izvoz EU u Rusiju i uvoz iz Ruske Federacije opali su za više od 50 odsto u odnosu na 2021. godinu. Istovremeno, Moskva je uspela da akumulira neke materijale, kao i da nabavi neku zabranjenu robu i druge zamenske tehnologije iz trećih zemalja, kao što su Kina, Kazahstan, Turska i Ujedinjeni Arapski Emirati.
Ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok ranije je priznala nedovoljnu efikasnost sankcija Rusiji, jer „logika demokratskih zemalja ne funkcioniše u autokratskim zemljama”.
