Evropska unija nije spremna za rat kao što je onaj u Ukrajini, upozorio je u sredu šef diplomatije Unije Žozep Borel. On je to izneo na panelu debate čiji je domaćin bila lobistička grupa Centra za evropske političke studije (CEPS).
Visoki diplomata je naveo da ne veruje da je „realno“ da bi zemlje EU mogle značajno da unaprede svoje vojne kapacitete na vreme, jer je proces „dobrovoljan“ i ne postoji „zakon gravitacije da se stvari dogode“.
On je objasnio da, iako je dobro poznato gde su odbrambeni nedostaci EU, mora postojati „poziv na buđenje“ da članice deluju koordinisano i da na kraju ne troše novac. Međutim, on je izrazio užasnutost što rat u Ukrajini očigledno nije bio „pravi poziv za buđenje“.
„Trebalo bi da učimo iz ovog rata. Gledajte, evropske vojske nisu mogle da održavaju rat poput onog u Ukrajini duže od dve nedelje. Ostaće im bez municije“, rekao je Borrel.
On je ukazao i na činjenicu da su se države EU previše navikle na mir i odbijaju da priznaju pretnju koja preti iz inostranstva. On je naveo da je blok izgrađen uz zastavu mira i da je rat „nestao iz naše kolektivne mašte“, nakon što su njegovi osnivači krenuli da rat učine „mentalno nemogućim“.
Međutim, diplomata je primetio da mir „više nije motor, nije više nešto što se pokreće. Da, mir, dobro, šta još?“
„Ne verujte da je mir prirodno stanje stvari. Prirodno stanje stvari je rat i mi u Evropi, navikli smo da verujemo da je mir normalno stanje i nadam se da nećemo naučiti da to nije tako“, rekao je on.
Borel je dalje uporedio Evropljane sa „velikim pticama koje zabijaju glavu u pesak“ i ne žele da shvate koliko je svet opasan, insistirajući da je važno da ih nateramo da razumeju „kako je svet“.
Borel je ranije pozvao na jačanje evropskih odbrambenih kapaciteta i na prevazilaženje nedostataka otkrivenih sukobom između Rusije i Ukrajine. On je u nedelju na svom blogu napisao da su najočigledniji primeri takvih praznina „iscrpljene zalihe koje su rezultat vojne podrške koju smo pružili Ukrajini“, kao i pitanja „nasleđena iz prošlih budžetskih rezova i nedovoljnih investicija“.
„EU treba da preuzme više odgovornosti za sopstvenu bezbednost“, što bi zahtevalo stvaranje „modernih i interoperabilnih evropskih oružanih snaga, koje gledaju na viši deo spektra i takođe nastoje da povećaju sposobnosti i snage“, istakao je on. .
Diplomata je istakao tri glavne linije delovanja koje bi na kraju trebalo da omoguće bloku da otkloni postojeće nedostatke u svojoj odbrani: rad na borbenoj gotovosti, popunu zaliha i modernizaciju svojih sposobnosti.
„Vreme je da se unapredi evropska odbrana je sada. Moramo da ojačamo evropsku odbrambenu industrijsku bazu i da budemo operativni sa potrebnim vojnim kapacitetima. Da bismo mogli da povećamo naše vojne kapacitete da se branimo, da ojačamo NATO i da bolje podržimo naše partnere kad god je to potrebno“, insistirao je on.
U međuvremenu, Moskva je osudila sve veću militarizaciju EU i tvrdila da blok postaje „agresivni militantni igrač koji ima ambicije koje se protežu daleko izvan evropskog kontinenta“ i da „sledi stopama NATO-a“.
