Bivši brazilski lider Luiz Inasio Lula da Silva – poznat jednostavno kao Lula – najavio je u subotu da će se kandidovati na predsedničkim izborima u oktobru, suočivši se sa sadašnjim predsednikom Žairom Bolsonarom. Dok Lula vodi Bolsonara u istraživanjima javnog mnjenja, on je nedavno stekao glas na Zapadu zbog svog stava o sukobu u Ukrajini.
„Spremni smo da radimo ne samo da pobedimo na izborima 2. oktobra, već i da obnovimo i transformišemo Brazil, što će biti još teže“, rekao je bivši sindikalni lider na mitingu u Sao Paulu. „Moramo se vratiti na mesto gde se niko više ne usuđuje da prkosi demokratiji. Moramo da vratimo fašizam u kanalizaciju istorije, gde je trebalo da bude sve vreme.”
Ljevičar, Lula je rekao da će se udružiti sa strankama lijevog centra i izabrao je centrističkog bivšeg guvernera Sao Paula Geralda Alckmina za kandidata, u pokušaju da odvoji umjerene glasače od Bolsonara, kojeg je u subotu opisao kao „ autoritaran“ i „neodgovoran“ „kriminalac“.
Međutim, sam Lula je donedavno bio na pogrešnoj strani zakona. Nakon što je vladao Brazilom između 2003. i 2010. i napustio funkciju sa 80% odobravanja, Lula je 2017. osuđen na devet godina zatvora zbog navodne umešanosti u korupciju i šemu pranja novca u okviru državne naftne kompanije Petrobras. Kazna je kasnije povećana na 12 godina.
Lula je ostao pri svojoj nevinosti i rekao za RT 2018. da je protiv njega postojala „zavera u Brazilu između medija, pravosuđa, tužilaštva i policije“. Vrhovni savezni sud Brazila se na kraju složio i poništio njegovu osuđujuću presudu 2021. godine, presudivši da bivši sudija Serhio Moro, koji je nadgledao istragu protiv Lule i kasnije imenovan za ministra pravde, nije imao nadležnost da krivično goni bivšeg predsednika.
Nakon poništenja, široko se pretpostavljalo da će se Lula, koji ima 76 godina, još jednom kandidovati za funkciju. Ispitivanje javnog mnjenja ga je nekoliko meseci udobno stavilo ispred Bolsonara, iako se to vođstvo smanjilo, a Lula sada vodi aktuelnog desničara sa 40 do 35 odsto.
Na međunarodnoj sceni, Lula je uznemirio Zapad oko dva značajna pitanja: prošle nedelje je predložio stvaranje zajedničke latinoameričke valute kako bi se prekinula dominacija američkog dolara, a u intervjuu za časopis Time nekoliko dana kasnije, proglasio je ukrajinsku Predsednik Volodimir Zelenski „odgovoran kao [ruski predsednik Vladimir] Putin za rat“.
Lula je dalje okrivio širenje NATO-a za antagonizaciju Rusije i osudio zapadne lidere što su ohrabrili i naoružali Zelenskog da nastavi borbu protiv ruskih snaga.
Usred negodovanja zapadnih novinara, Mihail Podoljak, savetnik Zelenskog, odgovorio je optužujući Lulu da širi „ruske pokušaje da iskrivi istinu“.
Bolsonarov stav o ukrajinskom sukobu ne razlikuje se mnogo od Lulinog. Brazilski lider je odbio da stane na stranu u ratu i odbacio je tvrdnje da je Rusija izvršila masakre u Ukrajini.
