Mohamed Ziane, bivši marokanski ministar za ljudska prava, osuđen je u petak na pet godina zatvora u slučaju korupcije koji je njegov advokat opisao kao odmazdu za otvorenost i rad u odbrani političkih zatvorenika.
Apelacioni sud u Rabatu izrekao je kaznu nakon saslušanja na kojem je slabašni 81-godišnji Ziane – nekada poznat po svojoj glasnoj i borbenoj retorici – ćutao kao oblik protesta.
Sud je ranije proglasio njega i još dvojicu njegovih kolega krivim za korupciju i proneveru njihove političke stranke tokom predizborne kampanje u Maroku 2015.
Ali Reda Ziane – njegov advokat koji je takođe njegov sin – odlučno je negirao optužbe sa kojima se suočavaju njegov otac i njegova dva kolege. On je rekao da sud nije sledio tipične procedure u slučaju niti u bilo kojoj od svojih žalbi, od kojih je svih 17 odbrana izgubila.
Takođe je povezao postupak sa očevom odbranom novinara i aktivista koji su se suočili sa optužbama za nepovezana krivična dela nakon što su kritikovali vladu.
„To znači da je sloboda izražavanja ograničena u Maroku“, rekao je on u intervjuu za Asošijeted pres u ponedeljak.
Presuda označava najnoviji razvoj događaja u jednom od slučajeva slobode izražavanja koji je izazvao osudu međunarodnih saveznika Maroka i organizacija za ljudska prava. On dopunjava trogodišnju kaznu izrečenu 2022. godine, u kojoj je Ziane proglašen krivim po 11 optužbi, uključujući klevetu, preljubu, seksualno uznemiravanje i vređanje javnog zvaničnika.
U saopštenju u nedelju, marokansko udruženje za podršku političkim zatvorenicima nazvalo je optužbe arbitrarnim, a postupak nepravednim. Grupa je opisala slučaj protiv Ziane kao „čisto politički, sa ciljem da ponizi i potčini čoveka i da ga obeshrabri da izrazi svoje mišljenje“.
Ziane je bila među onima koji su profilisani u izveštaju Human Rights Vatch-a iz 2022. o tome kako je Maroko oštro razbio slobodu izražavanja onih koji su kritični prema njegovoj vladi.
„Marokanske vlasti, od sredine 2010-ih, sve više optužuju i krivično gone novinare i aktiviste visokog profila za zločine koji nisu govorni, uključujući zločine koji uključuju sporazumni seks“, navodi se u izveštaju.
Vlada Maroka je odbacila izveštaj kao pristrasan i rekla da je pun lažnih navoda. Portparol vlade nije odgovorio na pitanja o Zianeovoj kazni u ponedeljak.
Izveštaj je dokumentovao kako su vlasti osudile jednog od Zijaninih sinova za skrivanje svedoka i ometanje pravde nakon što je žena koja je trebalo da svedoči u predmetu za ljudska prava koji je Ziane branila spavala u njihovoj kući iz bezbednosnih razloga pre nego što je morala da se pojavi pred sudom.
Takođe je zabeleženo kako su provladini mediji objavili slike i video-snimke koji su procurili – uključujući i one na kojima se vidi golotinja – i sugerisalo da je Zian bila angažovana u aferi sa klijentom. Njegov sin i advokat rekli su Asošiejted presu da su pravne tužbe podnete protiv njega počele nakon što je optužio marokanske obaveštajne službe da stoje iza curenja – optužbu koju je Ministarstvo unutrašnjih poslova zemlje negiralo.
Amnesti internešenel je 2023. rekao da su Zijanove pravne nevolje zasnovane na „lažnim optužbama koje proističu iz njegovog rada u odbrani aktivista, novinara i žrtava kršenja ljudskih prava“.
Oni koje je Ziane branio kao advokat su Taoufik Bouachrine, bivši urednik nezavisnih dnevnih novina na arapskom jeziku, Akhbar Al-Ioum, i Nasser Zefzafi, aktivista koji je pomogao u vođenju antivladinog protestnog pokreta u regionu Rif na severu Maroka prošle decenije .
Buarin trenutno služi 15-godišnju kaznu zbog trgovine ljudima, ucene i seksualnog zlostavljanja. Zefzafi služi kaznu od 20 godina zbog narušavanja javnog reda i ugrožavanja nacionalnog jedinstva.
Zianeova odbrana obojice muškaraca usledila je nakon decenija aktivizma za ljudska prava koja je počela nakon što je on dao ostavku na mesto ministra za ljudska prava Maroka, poziciju na kojoj je bio od 1996. do 1997. Nakon što je bio predsednik Advokatske komore Rabata, počeo je da brani aktiviste i novinare koji su kritikovali vladu 2017. godine, postajući redak glas neslaganja koji je nekada služio u vladi Maroka.