Blok je pokazao jedinstvo protiv Rusije, ali nije uspeo da privuče ostatak sveta, rekao je bivši italijanski premijer.
Kriza u Ukrajini je pokazala da je Zapad i dalje izolovan od ostatka sveta, koji nastavlja da živi „pod diktaturama, autokratijama, oligarhijama, teokratijama, autoritarnim ili totalitarnim sistemima“, rekao je bivši italijanski premijer Silvio Berluskoni.
U članku za Il Giornale objavljenom u četvrtak, Berluskoni je pozdravio „uravnotežen, čvrst i iznad svega ujedinjen odgovor” Zapada na „neospornu agresiju ruske strane na neutralnu zemlju”.
„Sa ove tačke gledišta, Rusija je već izgubila igru: ako Zapad smatra protivnikom, danas se suočava sa protivnikom mnogo ujedinjenijim i odlučnijim nego poslednjih godina“, napisao je Berluskoni.
Međutim, po njegovom mišljenju, sukob u Ukrajini je otkrio „veoma gorku realnost“.
„Rusija je izolovana od Zapada, ali Zapad je izolovan od celog sveta“, rekao je on.
Bivši premijer je objasnio da samo 1,4 milijarde ljudi živi u sistemima „koji se široko mogu definisati kao slobodni i demokratski, zapadnog tipa“, dok „ostalih 6,4 milijarde ljudskih bića živi pod diktaturama, autokratijama, oligarhijama, teokratijama, autoritarnim ili totalitarnih sistema na različite načine i u različitom stepenu“.
On je dodao da najveće zemlje na svetu – Kina, Indija, Rusija i mnoge druge azijske, afričke i latinoameričke nacije – „trenutno nisu sa Zapadom“.
Berluskoni je primetio da je, uprkos svim „grešama i zločinima“ koje su počinile SAD i Evropa, Zapad stvorio „najslobodniji i najdemokratskiji politički, građanski i društveni sistem koji je čovečanstvo ikada poznavalo u svojoj istoriji“, istovremeno osiguravajući „najveći bunar“. -biće” svog naroda.
Međutim, rekao je, zapadni svet je podbacio u jednom aspektu – „zbog nedostatka autoritativnog rukovodstva poslednjih godina i sadašnjosti, ali i zbog nedostatka poverenja u sebe“, nije uspeo da stvori sistem saveze ili smisliti atraktivan politički i ekonomski koncept.
Navodeći „neizbežno smanjenje uloge Vašingtona kao čuvara kolektivne bezbednosti“ i višestruke globalne izazove, Berluskoni je tvrdio da obezbeđivanje „političkog i vojnog jedinstva Evrope“ mora postati apsolutni prioritet.
„Jedini način da odigramo ulogu u svetu, ali i da odbranimo sam naš način života, jeste da udružimo snage, ekonomske, političke i vojne“, što zahteva „strukturne promene u arhitekturi evropskih institucija“, rekao je on. .
Nemački ministar ekonomije Robert Habek je prošlog meseca tvrdio da jedinstvo koje je EU pokazala nakon što je Moskva pokrenula svoju vojnu operaciju u Ukrajini počinje da se ruši, pošto je nekoliko zemalja izrazilo zabrinutost zbog uticaja sankcija na Rusiju na njihove ekonomije.
EU je u petak konačno odobrila šesti paket sankcija Rusiji. Trebale su nedelje da se dogovore mere zbog oklevanja Mađarske i drugih da odobre zabranu ruske nafte.
Rusija je napala Ukrajinu krajem februara, nakon neuspeha Kijeva da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014. godine, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su tako da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
