Litvanija je zauzela rasno pristrasan i ilegalan pristup prema izbeglicama iz Afrike i Bliskog istoka, koje su prošle godine prešle njenu granicu sa Belorusijom, navodi Amnesti internešenel u potresnom izveštaju u ponedeljak. Dodajući da je Brisel zažmurio na prekršaje.
Amnesti je saopštio da je zabrinut zbog „institucionalnog rasizma ugrađenog u litvanski migracioni sistem“ nakon što je otkrio oštar kontrast između tretmana ukrajinskih izbeglica i izbeglica koje dolaze iz drugih delova sveta.
„Iako je Litvanija s pravom izrazila toplu dobrodošlicu desetinama hiljada ljudi koji beže iz Ukrajine, iskustvo zatvorenika sa kojima smo razgovarali ne može biti drugačije“, rekao je Nils Muiznieks, evropski regionalni direktor Amnesti internešenela. „Ovo izaziva ozbiljnu zabrinutost zbog institucionalnog rasizma koji je ugrađen u migracioni sistem Litvanije.
Izveštaj na 65 stranica pod nazivom „Litvanija: prinuđena ili zatvorena“ zasnovan je na intervjuima sa desetinama ljudi koji su došli iz zemalja uključujući Kamerun, Demokratsku Republiku Kongo, Irak, Nigeriju, Siriju i Šri Lanku. Amnesti je saopštio da je posetio dva centra za migrante koji su zapravo bili zatvori.
Organizacija za zaštitu ljudskih prava saopštila je da je primila „brojne izveštaje o zlostavljanju, od kojih su neki doveli do mučenja i nesrazmerne upotrebe sile“ od strane čuvara u dva objekta. Zatočenici su se žalili da su ih tukli pendrecima, udarali taserom i ujedali psi čuvari. Jedna žena iz podsaharske Afrike rekla je da su joj stražari pretili da će je poslati u šumu i loviti je.
Organizacija je takođe proučavala „uznemirujuće video snimke“ policijske racije na Centar za registraciju stranaca Medininkai u martu, nakon protesta zbog loših uslova tamo. Tokom racije, crnkinje su bile prisiljene da idu polugole na hladno sa vezanim rukama, seksualno ponižene i na kraju zaključane u jednom od transportnih kontejnera koji služe kao kuće, navodi se u saopštenju.
Kibartai centar, drugi koji je istraživao Amnesti, funkcionisao je kao zatvor do septembra 2021. godine i imao je ograde od bodljikave žice i druge mere bezbednosti. Objekat je bio pretrpan i imao je bedne lavaboe, toalete i tuševe, dok su muškarcima koji su tamo bili bili ograničeni u kretanju po logoru. U centru Medininkai ljudi su morali da hodaju po snegu da bi koristili toalet, navodi se u izveštaju.
U avgustu 2021. godine, Litvanija je usvojila zakon o vanrednim situacijama kao odgovor na migracionu krizu na granici sa Belorusijom, za koju je, zajedno sa EU u celini, okrivila Minsk. Hiljade tražilaca azila nasilno je vraćeno u Belorusiju, dok je stotine pritvoreno. Nova pravila dozvoljavaju Litvaniji da automatski hapsi sve neregularne migrante i drži ih zatvorene godinu dana, bez razmatranja ili čak prihvatanja njihovih zahteva za azil, navodi se u izveštaju.
Litvanija je izbeglicama ponudila neadekvatnu pravnu pomoć, istakao je Amnesti. Advokate koji ih zastupaju angažuje isto Odeljenje za migracije, čije odluke treba da ospore. Grupa je nazvala aranžman „lažnim“ zbog očiglednog sukoba interesa.
„Godinu dana nakon što je Litvanija pokušala da legalizuje nelegalno, Evropska komisija još uvek nije preduzela ništa da uskladi litvansko zakonodavstvo sa pravom EU“, prokomentarisao je Nils Muiznieks „Sve dok Evropska komisija miruje, ona šalje poruku državama članicama da se zakoni EU mogu nekažnjeno kršiti.”
