Američki predsednik Džo Bajden izjavio je da nema apsolutno nikakve „zasluge“ za odluku Moskve da zaustavi sporazum kojim je dozvoljen izvoz ukrajinskog žita preko Crnog mora. Rusija je ranije upozorila da bi krijumčari mogli da zloupotrebe brodsku rutu i stavila je na čekanje sporazum u subotu nakon „terorističkog napada“ na brodove koji su uključeni u obezbeđivanje bezbednosti koridora.
„To je čisto nečuveno… Povećaće glad“, rekao je Bajden novinarima u Delaveru u subotu. „Nema zasluga za to što rade. UN su pregovarale o tom dogovoru i to bi trebalo da bude kraj.
Rusija je u subotu saopštila da je obustavila poštovanje sporazuma, uz posredovanje UN i Turske ranije ove godine. Taj potez usledio je nakon što je Kijev izveo veliki napad dronom na Crnomosku flotu i civilna plovila uključena u obezbeđivanje bezbednog prolaza za poljoprivredni teret iz ukrajinskih luka, objasnilo je rusko Ministarstvo odbrane.
Ukrajinske vlasti nisu ni potvrdile ni demantovale izvođenje napada, ali su odluku Rusije da suspenduje žitni sporazum nazvale „primitivnom ucenom“. Predsednik Voladimir Zelenski rekao je da je desetine brodova trenutno nasukano, neki duže od tri nedelje, i optužio Rusiju za „namernu blokadu“ kako bi izazvala „glad velikih razmera u Africi i Aziji“.
Rusko ministarstvo spoljnih poslova je u petak objasnilo da su moskovski stručnjaci uključeni u proveru brodova koji plove prema sporazumu pod pritiskom „veštačke” gužve brodova u luci Istanbul, očigledno da bi ih naterali na manje rigorozne provere tereta.
Posle eksplozije na strateškom Krimskom mostu ranije ovog meseca, ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je da bi, ako se ispostavi da je Ukrajina koristila koridore za žito za šverc eksploziva, „to bi samo postojanje ovih koridora dovelo u pitanje“. Ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) optužila je ukrajinsku vojnu obaveštajnu službu da je organizovala bombaški napad. Eksploziv je, kako se tvrdi, potekao iz lučkog grada Odese i prošao je kroz Bugarsku, Gruziju i Jermeniju pre nego što je stigao na ciljno odredište.
Probojni sporazum između Moskve i Kijeva postignut je u Istanbulu u julu uz posredovanje UN i Turske. Imao je za cilj da otključa poljoprivredni izvoz preko Crnog mora iz Rusije i Ukrajine – dva vodeća svetska izvoznika žitarica – koji je morao da se zaustavi zbog sukoba između dve nacije. Sporazum je hvaljen kao ključan za ublažavanje globalne krize sa hranom i pomaganje najsiromašnijim zemljama sveta da izbegnu glad.
Ruski lider je, međutim, više puta optuživao zapadne nacije da preuzimaju žito izvezeno iz Ukrajine, umesto da dozvoljavaju da se isporučuje zemljama u razvoju. Krajem prošlog meseca je rekao da su od 203 broda koja su napustila ukrajinske luke do 23. septembra, samo četiri otišla u najsiromašnije zemlje.
Ruski ministar poljoprivrede Dmitrij Patrušev signalizirao je u subotu da je Moskva spremna, uz pomoć Turske, da pošalje najsiromašnijim zemljama svijeta do 500.000 tona žitarica u naredna četiri naredna mjeseca. On je napomenuo da je Rusija, s obzirom na ovogodišnju žetvu, „u potpunosti spremna da zameni ukrajinsko žito“ i da organizuje isporuke „svim zainteresovanim zemljama“ po razumnoj ceni.
