Skoro 50 šefova država ili vlada u ponedeljak će izaći na pozornicu prvog dana međunarodnih pregovora o klimi na „visokom nivou“ u Egiptu, a još ih očekuje narednih dana. Veliki deo fokusa biće na nacionalnim liderima koji pričaju svoje priče o uništenju klimatskim katastrofama, što će kulminirati u utorak govorom pakistanskog premijera Muhameda Šarifa, čija je letnja poplava u čijoj zemlji prouzrokovala štetu od najmanje 40 milijardi dolara i raselila milione ljudi.
Ali možda nema baš onu dramu ili naslove koje su imali prošli takvi sastanci.
Zašto? Zbog lošeg tajminga i ko se ne pojavljuje, kasni ili se zamara oko toga.
Većina lidera se sastaje u ponedeljak i utorak, baš u trenutku kada Sjedinjene Države imaju potencijalno promene politike na srednjim izborima. Tada će lideri 20 najbogatijih nacija na svetu imati svoju moćnu klupsku organizaciju na Baliju u Indoneziji nekoliko dana kasnije. Dodajmo tome, „postoje veliki i mali klimatski samiti i nikada se nije očekivalo da će biti veliki“, rekao je izvršni direktor Climate Advisers Najdžel Pervis, bivši američki pregovarač.
Lideri dve od tri najveće zemlje koje zagađuju ugljen-dioksid – Kine i Indije – izgleda da preskaču pregovore o klimi, iako podređeni ovde pregovaraju. Lider druge zemlje koja najviše zagađuje – američki predsednik Džo Bajden – dolazi nekoliko dana kasnije od većine drugih predsednika i premijera na putu za Bali.
Premijer Ujedinjenog Kraljevstva Riši Sunak u početku je nameravao da izbegne pregovore, ali pritisak javnosti i planovi prethodnika Borisa Džonsona da dođe promenili su njegovo mišljenje. Novi kralj Čarls III, dugogodišnji zagovornik životne sredine, neće prisustvovati zbog svoje nove uloge. A ruski lider Vladimir Putin, čija je invazija na Ukrajinu stvorila energetski haos koji odjekuje u svetu klimatskih pregovora, neće biti ovde.
„Uvek želimo više“ lidera, rekao je šef Ujedinjenih nacija za klimu Simon Stiell na nedeljnoj konferenciji za novinare. „Ali verujem da trenutno ima dovoljno (liderstva) da imamo veoma produktivan ishod.
Pored govora koje su održali lideri, pregovori uključuju „inovativne“ diskusije za okruglim stolom za koje smo „uvereni da će proizvesti neke veoma moćne uvide“, rekao je Stiel.
Lideri koji se pojavljuju u masama su sa kontinenta domaćina iz Afrike.
„Istorijski zagađivači koji su izazvali klimatske promene se ne pojavljuju“, rekao je Mohamed Adou iz Pover Shift Africa. „Afrika je najmanje odgovorna, najranjivija po pitanju klimatskih promena i to je kontinent koji se pojačava i pruža liderstvo.
„Jug se zapravo pojačava“, rekao je Adov za Asošijeted pres. „Sever koji je istorijski izazvao problem propada.
Ponedeljkom će u velikoj meri dominirati lideri nacija koje su žrtve klimatskih promena — a ne oni koji su stvorili problem gasova koji zadržavaju toplotu i zagrevaju atmosferu (?) sagorevanjem fosilnog goriva. Uglavnom će afričke nacije i male ostrvske nacije i druge ranjive nacije pričati svoje priče.
I to su dramatične, suše u Africi i poplave u Pakistanu, na mestima koja to najmanje mogu da priušte. Po prvi put u 30 godina pregovora o klimi, samit „treba da usmeri svoju pažnju na ozbiljne klimatske uticaje koje već vidimo“, rekao je Dejvid Vaskov iz Vorld Resources International-a.
„Ne možemo odbaciti ceo kontinent koji ovde živi preko milijardu ljudi i koji ima neke od najtežih uticaja“, rekao je Vaskov. „Prilično je jasno da će Afrika biti u opasnosti na veoma ozbiljan način.“
Lider domaćina, egipatski predsednik Abdel Fatah El-Sisi i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš započeće govore lidera. Gutereš nastavlja da pojačava svoju retoriku o tome koliko je malo vremena ostalo za svaki javni govor.
Lideri dolaze „da podele napredak koji su postigli kod kuće i da ubrzaju akciju“, rekao je Purvis. U ovom slučaju, sa usvajanjem prvog velikog zakona o klimi i 375 milijardi dolara potrošnje, Bajden ima mnogo toga da podeli, rekao je on.
Iako je impresivno što toliko lidera dolazi na samit, „moja očekivanja za ambiciozne klimatske ciljeve u ova dva dana su veoma niska“, rekao je naučnik Climate Analitics Niklas Hohne. To je zbog Putinove invazije na Ukrajinu koja je izazvala energetsku i prehrambenu krizu koja je oduzela klimatske akcije, rekao je on.
