RIM – Stranka neofašističkih korena osvojila je najviše glasova na nacionalnim izborima u Italiji, što je u ponedeljak pripremilo scenu za pregovore o formiranju prve krajnje desničarske vlade u zemlji od Drugog svetskog rata, sa Đorđom Melonijem na čelu kao italijanskom prva žena premijer, prenosi Asošijejted pres.
Italijanski zalet na krajnju desnicu odmah je promenio geopolitiku Evrope, stavljajući Melonijevu evroskeptičnu braću iz Italije u poziciju da predvode članicu osnivača Evropske unije i njenu treću po veličini ekonomiju. Italijanska levica upozorila je na „crne dane“ i obećala da će zadržati Italiju u srcu Evrope.
Desničarski lideri širom Evrope odmah su pozdravili pobedu 45-godišnje Meloni kao slanje istorijske, nacionalističke poruke Briselu. To je usledilo posle pobede desnice u Švedskoj i nedavne pobede krajnje desnice u Francuskoj i Španiji.
Ipak, izlaznost na italijanskim izborima u nedelju bila je istorijski niska od 64%, a anketari su ukazali da su birači ostali kod kuće u znak protesta, razočarani zakulisnim dogovorima koji su stvorili poslednje tri vlade u zemlji i mešavinom stranaka u odlazećem premijeru Marija Dragiju vlada narodnog jedinstva.
Nasuprot tome, Meloni je viđen kao novo lice u vrtuljku italijanskih vlada i činilo se da mnogi Italijani glasaju za promene, kažu analitičari.
Pobeda Melonijeve samo desetogodišnje braće iz Italije bila je više zbog italijanskog nezadovoljstva decenijama dugim statusom kvo nego bilo kakvog porasta neofašističkih ili krajnje desničarskih osećanja, rekla je Natali Toči, direktorka rimskog Instituta za Međunarodni odnosi.
„Rekla bih da je glavni razlog zašto će veliki deo (glasača) … glasati za ovu stranku jednostavno zato što je to novo dete u bloku“, rekla je ona.
Oštar zamah izbora udesno, „potvrđuje da je italijansko biračko telo i dalje nestalno“, rekao je politički analitičar Volfango Pikoli sa sedištem u Londonu, napominjući da se procenjuje da je oko 30 odsto birača glasalo za drugu stranku od one koju su izabrali na izborima 2018.
Meloni, čija partija vodi poreklo od posleratnog, neofašističkog Italijanskog socijalnog pokreta, pokušao je da zvuči ujedinjujući ton, napominjući da su Italijani konačno mogli da odrede svoje lidere.
„Ako smo pozvani da upravljamo ovom nacijom, uradićemo to za sve. Uradićemo to za sve Italijane i uradićemo to sa ciljem da ujedinimo narod“, rekao je. „odabrala nas je. Nećemo ga izdati.”
Skoro konačni rezultati pokazali su da je koalicija desnog centra osvojila 44 odsto glasova u parlamentu, a Melonijeva braća iz Italije osvojila je 26 odsto u svojoj najvećoj pobedi u decenijskom meteorskom usponu. Njeni koalicioni partneri podelili su ostatak, pri čemu je stranka protiv imigrantske Lige koju predvodi Mateo Salvini osvojila 9 odsto, a Forca Italia bivšeg premijera Silvija Berluskonija osvojila je oko 8 odsto glasova.
Demokratska partija levog centra i njeni saveznici imali su oko 26 odsto podrške, dok je populistički Pokret 5 zvezdica — koji je bio najveći dobitnik glasova na parlamentarnim izborima 2018. — prepolovio svoj udeo u glasanju na 15 odsto.
Dok je desni centar bio jasni pobednik, do formiranja vlade je još nekoliko nedelja i podrazumevaće konsultacije među stranačkim liderima i sa predsednikom Serhiom Matarelom. U međuvremenu, Dragi ostaje u ulozi domara.
Izbori, koji su održani šest meseci ranije nakon što je Dragijeva vlada pala, došli su u ključno vreme za Evropu jer se suočava sa ruskim ratom u Ukrajini i povezanim rastućim troškovima energije koji su pogodili obične Italijane, ali i industriju.
Očekuje se da će vlada koju predvodi Meloni pratiti trenutnu spoljnu politiku Italije, uključujući njen pro-NATO stav i snažnu podršku snabdevanju Ukrajine oružjem za odbranu od ruske invazije, čak i kada njeni koalicioni saveznici imaju drugačiji ton.
I Berluskoni i Salvini imaju veze sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Iako su se obojica distancirali od njegove invazije na Ukrajinu, Salvini je upozorio da sankcije EU protiv Moskve štete italijanskoj industriji. Berluskoni je čak opravdao Putinovu invaziju kao događaj koji su mu nametnuli promoskovski separatisti u Donbasu.
Veći pomak i onaj koji će verovatno izazvati trzanja sa drugim zemljama EU verovatno će doći zbog migracije. Meloni je pozvao na pomorsku blokadu kako bi se sprečilo da čamci sa migrantima napuste severnoafričke obale, i predložio je da se potencijalni tražioci azila provere u Africi, a ne u Evropi.
Salvini je jasno stavio do znanja da želi da Liga ponovo preuzme mesto ministra unutrašnjih poslova, gde je svojevremeno nametnuo oštru antimigrantsku politiku. Ali on bi se mogao suočiti sa izazovom unutrašnjeg liderstva, sa Melonijevom strankom koja nadmašuje Ligu čak i u njenom severoistočnom uporištu.
Što se tiče odnosa sa EU, analitičari primećuju da je Meloni, uz svu svoju evroskeptičku retoriku, moderirala svoju poruku tokom kampanje i da ima malo prostora za manevar, s obzirom na ekonomske nenadane prihode koje Italija dobija od Brisela u sredstvima za oporavak od korona virusa. Italija je obezbedila 191,5 milijardi evra, što je najveći deo paketa EU za oporavak od 750 milijardi evra, i obavezna je određenim reformskim i investicionim prekretnicama da sve to primi.
Uz to, Meloni je kritikovao nedavnu preporuku EU da obustavi 7,5 milijardi evra finansiranja Mađarske zbog zabrinutosti oko demokratskog nazadovanja, braneći autokratskog premijera Viktora Orbana kao izabranog lidera u demokratskom sistemu.
Liderka francuske krajnje desnice Marin le Pen pohvalila je Meloni jer se „opirala pretnjama antidemokratske i arogantne Evropske unije“.
Santjago Abaskal, lider španske krajnje desničarske opozicione partije Voks, napisao je na Tviteru da je Meloni „pokazao put za ponosnu i slobodnu Evropu suverenih nacija koje mogu da sarađuju u ime svačije bezbednosti i prosperiteta“.
Meloni je predsedavajuća desničarske grupe evropskih konzervativaca i reformista u Evropskom parlamentu, koja uključuje njenu braću iz Italije, poljsku nacionalističku Partiju zakona i pravde, španski krajnje desničar Voks i desničarske Švedske demokrate, koji su upravo tamo pobedili na platformi suzbijanja kriminala i ograničavanja imigracije.
„Trend koji se pojavio pre dve nedelje u Švedskoj potvrđen je u Italiji“, priznao je lider Demokratske stranke Enriko Leta, nazvavši ponedeljak „tužnim danom za Italiju, za Evropu“.
„Očekujemo mračne dane. Borili smo se na sve načine da izbegnemo ovakav ishod“, rekao je Letta na sumornoj konferenciji za novinare. „(Demokratska partija) neće dozvoliti da Italija napusti srce Evrope.
Tomas Kristijansen, profesor političkih nauka na rimskom Univerzitetu Luis i izvršni urednik časopisa Journal of European Integration, primetio je da Italija ima tradiciju vođenja dosledne spoljne i evropske politike koja je veća od interesa pojedinačnih stranaka.
„Šta god da Meloni planira, moraće da bude moderirano od strane njenih koalicionih partnera i zaista uz utvrđeni konsenzus italijanske spoljne politike“, rekao je Kristijansen.
