JERUSALIM – Palestinski borac za ljudska prava rekao je da je Izrael pokušao da ga pozove na ispitivanje u nedelju, dok je nastavio sa obračunom protiv palestinskih grupa za ljudska prava sa sedištem na Zapadnoj obali, prenosi AP.
Evropske i američke diplomate odbacile su tvrdnju izraelskih zvaničnika da su ciljane grupe povezane sa terorizmom.
Očigledno izraelsko naređenje Šavanu Džabarinu da se javi u vojni zatvor usledilo je posle široko kritikovanog napada prošle nedelje na šest palestinskih organizacija civilnog društva na okupiranoj Zapadnoj obali. Devet evropskih zemalja, koristeći neuobičajeno grub jezik, nazvalo je raciju „neprihvatljivom“, dok su SAD izrazile zabrinutost.
Džabarin, koji je direktor jedne od ciljanih grupa, Al-Hak, rekao je u nedelju da je dobio petominutni „preteći poziv“ od izraelske bezbednosne službe Šin Bet u kojem mu je naređeno da ode u vojni zatvor Ofer na okupiranoj Zapadnoj obali . On je rekao da je policajac prijetio hapšenjem, ispitivanjem i „drugim stvarima“ ako se ne povinuje.
„Neću se predomisliti, ali ako želi da me uhapsi onda to sigurno može učiniti kao okupatorska sila“, rekao je Jabarin. Rekao je da je pozvao policajca u kancelariju Al-Haka i da je zahtevao da se poziv zvanično pošalje preko advokata, a ne preko telefona.
Šin Bet nije odgovorio na zahtev za komentar.
Izrael je prošle godine stavio van zakona šest grupa za ljudska prava, uključujući Al-Hak, tvrdeći da imaju veze sa Narodnim frontom za oslobođenje Palestine. PFLP je sekularni, levičarski pokret sa političkom strankom, kao i naoružanim krilom koji je izveo smrtonosne napade na Izraelce. Izrael i SAD su označili PFLP kao terorističku organizaciju.
Grupe za ljudska prava negiraju izraelske optužbe. Džabarin je tvrdnje vezanih za PFLP nazvao „potpunim besmislicama i potpunim lažima“. Devet evropskih zemalja je takođe odbacilo izraelske optužbe, navodeći nedostatak dokaza.
Uprkos kritikama, izraelski vojnici su prošlog četvrtka ušli u grad Ramala na Zapadnoj obali u oklopnom konvoju i razneli ulazna vrata kancelarija palestinskih grupa. Vojnici su zaplenili dokumente, kompjutere i polomili nameštaj i uređaje pre nego što su zapečatili ulaze.
Devet evropskih zemalja — Belgija, Danska, Francuska, Nemačka, Irska, Italija, Holandija, Španija i Švedska — pojačale su kritike na račun Izraela tokom vikenda, rekavši da su najnovije racije „deo zabrinjavajućeg smanjenja prostora za civilno društvo ” za Palestince.
„Ove akcije nisu prihvatljive“, naveli su oni u zajedničkom saopštenju, dodajući da nisu videli nikakve dokaze o ekstremističkim vezama.
Portparol američkog Stejt departmenta Ned Prajs prošle nedelje je rekao da je Vašington „zabrinut“ zbog racija i zatvaranja, ali je Izrael obećao da će pružiti dodatne informacije. Zapadne diplomate posetile su jednu od kancelarija nekoliko sati kasnije u znak podrške zabranjenim grupama.
Među grupama u kojima je izvršen racija su Al-Hak, veteran, međunarodno poštovana palestinska grupa za prava; Addameer, koji se zalaže za palestinske zatvorenike koje drži Izrael; Međunarodna odbrana dece-Palestina; Unija komiteta palestinskih žena; Unija poljoprivrednih radnih odbora i Bisan centar za istraživanje i razvoj.
U nedelju je oko 45 izraelskih i jevrejskih zagovaračkih grupa izdalo saopštenje u znak solidarnosti sa palestinskim grupama koje su ciljale.
„Odbrana ljudskih prava nije terorizam“, navodi se u saopštenju. „Odbacujemo ove neosnovane deklaracije i pozivamo međunarodnu zajednicu da izvrši pritisak na Izrael da opozove svoju odluku.
Među potpisnicima su bile i glavne izraelske grupe za ljudska prava, uključujući B’Tselem i Udruženje za građanska prava u Izraelu, kao i liberalna proizraelska grupa J Street.
Branitelji prava opisali su raciju kao deo višedecenijskog gušenja političkog aktivizma na okupiranim teritorijama.
„Znamo da postoji cena za odbranu prava i građana i idemo napred“, rekao je Jabarin.
