PANAMA SITI – Međunarodna konferencija o divljim životinjama pokrenuta je kako bi se donele neke od najznačajnijih vrsta zaštite za vrste ajkula koje su ugrožene zbog trgovine perajama i za brojne kornjače, guštere i žabe čiji se broj desetkuje trgovinom kućnim ljubimcima, prenosi AP.
Konvencija o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore, poznatim po inicijalima kao CITES, okončana je u petak u Panami. Pored zaštite za više od 500 vrsta, delegati na konferenciji Ujedinjenih nacija o divljim životinjama odbili su predlog da se ponovo otvori trgovina slonovačom. Zabrana slonovače donesena je 1989. godine.
„Dobre vesti iz CITES-a su dobre vesti za divlje životinje, jer je ovaj sporazum jedan od stubova međunarodnog očuvanja, imperativ u obezbeđivanju ujedinjenja zemalja u borbi protiv globalnih međusobno povezanih kriza kolapsa biodiverziteta, klimatskih promena i pandemija“, rekla je Suzan Liberman, potpredsednica. predsednik međunarodne politike Društva za zaštitu divljih životinja.
„Mnogi od predloga usvojenih ovde odražavaju da postoji neprekidna eksploatacija i neodrživa trgovina, kao i eskalacija ilegalne trgovine, a neki su posledica složenih interakcija drugih pretnji koje smanjuju populacije vrsta u divljini, uključujući klimatske promene, bolesti, razvoj infrastrukture i gubitak staništa“, dodala je ona.
Međunarodni sporazum o trgovini divljim životinjama, koji je usvojen pre 49 godina u Vašingtonu, hvaljen je zbog pomoći u suzbijanju ilegalne i neodržive trgovine rogovima slonovače i nosoroga, kao i kitovima i morskim kornjačama.
Ali našla se na udaru kritika zbog svojih ograničenja, uključujući oslanjanje na zemlje u razvoju bez novca u borbi protiv ilegalne trgovine koja je postala unosan posao od 10 milijardi dolara godišnje.
Jedno od najvećih dostignuća ove godine bilo je povećanje ili obezbeđivanje zaštite za više od 90 vrsta ajkula, uključujući 54 vrste ajkula rekvijem, ajkulu s kapom, tri vrste ajkule čekićara i 37 vrsta morskih pasa. Mnogi nikada ranije nisu imali trgovinsku zaštitu, a sada će, prema Dodatku II, komercijalna trgovina biti regulisana.
Globalna populacija ajkula opada, a godišnji smrtni slučajevi zbog ribolova dostižu oko 100 miliona. Ajkule se traže uglavnom zbog peraja, koje se koriste u supi od peraja ajkula, popularnoj poslastici u Kini i drugde u Aziji.
„Ove vrste su ugrožene neodrživim i neregulisanim ribolovom koji snabdeva međunarodnu trgovinu njihovim mesom i perajima, što je dovelo do značajnog smanjenja populacije“, rekla je Rebeka Regneri, viši direktor za divlje životinje u Humane Societi International. „Sa listom u Dodatku II, strane CITES-a mogu dozvoliti trgovinu samo ako to nije štetno za opstanak vrsta u divljini, pružajući ovim vrstama pomoć koja im je potrebna da se oporave od prekomerne eksploatacije.
Konferencija je takođe donela zaštitu za desetine vrsta kornjača, guštera i žaba, uključujući staklene žabe čija ih je prozirna koža učinila omiljenim u trgovini kućnim ljubimcima. Nekoliko vrsta ptica pevačica dobilo je i trgovinsku zaštitu.
„Već pod ogromnim ekološkim pritiskom koji je rezultat gubitka staništa, klimatskih promena i bolesti, nekontrolisana i rastuća trgovina staklenim žabama pogoršava već postojeće pretnje ovoj vrsti, rekla je Danijel Kesler, direktorka Međunarodnog fonda za dobrobit životinja u SAD. u saopštenju. „Ova trgovina mora biti regulisana i ograničena na održive nivoe kako bi se izbeglo pogoršanje višestrukih pretnji sa kojima se već suočavaju.
Ali neki od kontroverznijih predloga nisu odobreni.
Neke afričke zemlje i grupe za zaštitu prirode nadale su se da će zabraniti trgovinu nilskim konjima. Ali tome su se usprotivile Evropska unija, neke afričke zemlje i nekoliko grupa za zaštitu prirode, koji tvrde da mnoge zemlje imaju zdravu populaciju nilskih konja i da trgovina nije faktor u njihovom padu.
„Svetski cenjeni sisari kao što su nosorozi, nilski konji, slonovi i leopardi nisu dobili povećanu zaštitu na ovom sastanku, dok je gomila divnih čudaka pobedila u očuvanju“, rekla je Tanja Sanerib, međunarodni pravni direktor Centra za biološku raznovrsnost. . „Usred srceparajuće krize izumiranja, potreban nam je globalni dogovor da se borimo za sve vrste, čak i kada je sporno.
