Egipat i Grčka su ojačali veze poslednjih godina, uključujući saradnju u oblastima od energetike do borbe protiv terorizma. Dve zemlje, zajedno sa Kiprom, potpisale su sporazume o pomorskoj granici. Ahmed Abu Zeid, portparol ministarstva, opisao je egipatsko-grčke veze kao „dugotrajno strateško partnerstvo i istorijsko prijateljstvo“.
Dendias je na Tviteru napisao uoči svog putovanja da će se, pored veza između Grčke i Egipta, razgovori fokusirati na razvoj događaja u Egejskom moru, Libiji i Bliskom istoku.
On je verovatno mislio na tenzije sa Turskom zbog navodnog raspoređivanja desetina oklopnih vozila američke proizvodnje od strane Grčke na egejskim ostrvima Samos i Lezbos. On je takođe ukazao na memorandume o razumevanju između Turske i vlade Abdula Hamida Dbeibaha, jedne od dve konkurentske vlade Libije.
Sporazumi, potpisani prošle nedelje u glavnom gradu Libije Tripoliju, uključuju zajedničko istraživanje rezervi ugljovodonika u libijskim morskim vodama i nacionalnoj teritoriji. Dendias je ugovore ocenio kao nezakonite, rekavši da krše grčke vode. Egipatsko ministarstvo spoljnih poslova je takođe tvrdilo da Dbeibahova vlada „nema ovlašćenja da zaključuje bilo kakve međunarodne sporazume ili memorandume o razumevanju“, s obzirom da joj je istekao mandat.
Libija je zaglibljena u haosu otkako je pobuna koju podržava NATO zbacila i ubila dugogodišnjeg diktatora Moamera Gadafija 2011. Od tada zemljom vladaju rivalske vlade veći deo protekle decenije. Sada postoje dve administracije koje traže legitimitet: Dbeibahova u Tripoliju i druga vlada koju je imenovao parlament, kojom predsedava premijer Fati Bašaga.
Jalel Harchaoui, stručnjak za Libiju iz Roial United Services Instituta, istraživačkog centra za odbranu i bezbednost, rekao je da su dogovori Turske sa Dbeibahovom vladom, koji imaju „malu pravnu vrednost“, trebalo da isprovociraju Grčku.
Oni su bili „deo politike hiper-nacionalističke asertivnosti koju slabi, nepopularni (predsednik Redžep Tajip) Erdogan nastoji da neguje dok izlazi na izbore u junu 2023.“, rekao je on.
Erdoganova vlada je iskoristila oslabljenu poziciju Dbeibaha nakon što mu je Turska pomogla da odbrani svoju poziciju u Tripoliju kada je Bašaga pokušao u avgustu da instalira svoju vladu u prestonici, rekao je Harčaui. Turska ima trupe i savezničke sirijske plaćenike na terenu u glavnom gradu Libije.
„Dbeibah nije bio u poziciji da kaže „ne“ (memorandumima o razumevanju). Turska je do sada igrala odlučujuću ulogu u njegovom održavanju u Tripoliju, tako da on nema drugog izbora nego da kaže ‘Da’“, naveo je on u pisanim komentarima.
Libijski premijer branio je sporazume, rekavši da će oni pomoći Libiji da nastavi istraživanje nafte i gasa „u našim teritorijalnim vodama uz pomoć susednih zemalja“.
Turski sporazumi sa Dbeibahovom vladom došli su tri godine nakon još jednog kontroverznog sporazuma između Ankare i bivše vlade Tripolija. Taj sporazum iz 2019. Turskoj je dao pristup spornoj ekonomskoj zoni u regionu istočnog Sredozemnog mora bogatom gasom, podstičući već postojeće tenzije Turske sa Grčkom, Kiprom i Egiptom oko prava na bušenje nafte i gasa u regionu.
