TALIN – Estonska premijerka rekla je u utorak da Zapad ne sme da popusti pred nuklearnim pretnjama Moskve ili preuranjenim mirovnim predlozima, već da čvrsto stoji u podršci Ukrajini dok se okupirana zemlja bori da oslobodi svoje okupirane teritorije od ruskih vojnika, prenosi Asošijeted pres.
Kaja Kalas, koja je predvodila vladu Estonije od prošle godine, rekla je za Asošiejted pres u intervjuu da su „veoma opasni“ pozivi na pregovore i mir u Ukrajini u poslednje vreme dolazili od „veoma istaknutih ljudi“.
Nikoga nije navela po imenu, ali njeni komentari su usledili dan nakon što je izvršni direktor Tesle Elon Mask na Tviteru objavio predlog za okončanje rata koji je izazvao žestoko protivljenje Kijeva.
Mask, koji je učestvovao u stalnom i navodnom ponovnom dogovoru o kupovini platforme društvenih medija, tvrdio je da Rusiji treba dozvoliti da zadrži poluostrvo Krim koji je zauzela 2014. Četiri regiona koje je Rusija anektirala nakon što je Kremlj orkestrirao referendumi” prošlog meseca trebalo bi da održe ponovljena glasanja u organizaciji Ujedinjenih nacija, rekao je on.
Mask je takođe rekao da bi Ukrajina trebalo da usvoji neutralan status, da bi postigla mir, odustajući od pokušaja da se pridruži NATO-u.
U intervjuu za AP, Kalas je podsetila na sovjetsku okupaciju Estonije, tokom koje je značajan deo političke i društvene elite zemlje bio zatvoren, deportovan ili ubijen.
„Čak i ako postoji mir, to ne znači da će se ljudska patnja za te teritorije završiti“, rekao je Kalas.
Čini se da je ruski rat u Ukrajini poslednjih nedelja ušao u novu, opasniju fazu. Ruski predsednik Vladimir Putin najavio je poziv za vojnu mobilizaciju rezervista, preselio se u ilegalnu aneksiju ruskih okupiranih područja Ukrajine i obećao da će braniti rusku teritoriju „svim sredstvima koja su nam na raspolaganju“, uključujući nuklearno oružje.
Takve pretnje moraju biti shvaćene ozbiljno, „ali ne u smislu „Oh, hajde da prepustimo“,“ rekao je Kalas, dodajući da pokušaji da se Putin smiri kada eskalira može poslati signal da „kada pretite, oni će popustiti”.
„Nuklearne sile sveta dale su veoma jasan signal Rusiji: ’Kada koristite (nuklearno oružje), nema povratka“.
Premijerka je izrazila nadu da sramotni neuspesi Rusije na bojnom polju u Ukrajini, domaći otpor vojnoj mobilizaciji Moskve i sve veće kritike Putinovih saveznika znače „mi vidimo početak kraja ovog rata“.
Odluka da se pozovu rezervisti „smišljena je da zastraši, ali takođe pokazuje znake panike na ruskoj strani, da to zaista moraju da urade. I to ne ide u skladu sa planovima“, rekla je Kalas.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski napravio je iznenađujući potez da podnese zahtev za brzo članstvo u NATO kao odgovor na to što je Putin potpisao ugovore o aneksiji sa liderima četiri regiona koje je postavio Kremlj.
Devet članica NATO-a — uključujući Estoniju i baltičke zemlje u kojima je rat u Ukrajini podstakao strahove za sopstvenu bezbednost — podržalo je put Ukrajine ka članstvu u zapadnom bezbednosnom savezu. Sve članice NATO-a treba da odobre zahtev, što je otežano činjenicom da je Ukrajina trenutno u ratu.
Kalas je ponovila podršku Estonije ambicijama Ukrajine u NATO-u, iako je „dalek put od prijave do članstva“.
Ona je rekla da očekuje tešku zimu u Evropi, koja trpi nuspojave rata u Ukrajini u vidu porasta troškova energije i inflacije koja raste u nebo.
„Biće veoma, veoma teško. Ali moramo da pripremimo našu javnost i da budemo vrlo jasni (u pogledu) zašto je to tako. To je zato što Putin vodi rat protiv jedne evropske zemlje“, rekla je Kalas. „Zato svi patimo. Dakle, da bismo okončali patnje, naše patnje koje su mnogo blaže od stradanja Ukrajinaca, moramo uložiti napore da okončamo rat“.