Direktorka Nacionalne obaveštajne službe Avril Hejns rekla je Kongresu u utorak da se, prema mišljenju američkih špijunskih agencija, ruski predsednik Vladimir Putin sprema za „produženi“ sukob u Ukrajini i da želi da uspostavi kontrolu nad južnom obalom Ukrajine, od Donbas na istoku do Pridnjestrovlja na zapadu.
„Procenjujemo da se predsednik Putin priprema za produženi sukob u Ukrajini tokom kojeg i dalje namerava da postigne ciljeve izvan Donbasa“, rekao je Hejns na saslušanju u Komitetu za oružane snage Senata.
Hejns je objasnila da, prema njenim „indikacijama“, Putin nastoji da proširi rusku kontrolu od Donjecke i Luganske Narodne Republike – koje zajedno čine region Donbasa – duž ukrajinske obale Crnog mora do otcepljene pokrajine Pridnjestrovlje na granici Moldavije.
To bi bila velika strateška pobeda za Rusiju i ostavila bi Ukrajinu bez izlaza na more. Međutim, ciljevi Rusije u ovom pogledu su nejasni. Po slanju trupa u Ukrajinu u februaru, Putin je izjavio da je ruska vojna operacija imala za cilj da „demilitarizuje“ Ukrajinu, da „denacifikuje“ njeno rukovodstvo i da zaštiti stanovništvo Donbasa koje govori ruski jezik, koje je živelo pod pravnim i vojnim progonom. od 2014. Putin nije naveo nikakve jasne teritorijalne krajnje ciljeve u Ukrajini.
Da bi preuzeo zemlju do Pridnjestrovlja, prema šefovima američkih špijuna, Putin bi morao da proglasi potpunu mobilizaciju i pozove dodatne trupe, što se još nije dogodilo. Međutim, s borbama koje besne duž granica republika Donbasa i ukrajinske teritorije, Hejns je rekao da će ruske snage koje su trenutno raspoređene verovatno pokušati da „slome najsposobnije i najbolje opremljene ukrajinske snage koje se bore da drže liniju na istoku“ u „ u bliskoj budućnosti.”
Dok su SAD i njeni saveznici u NATO-u ubacili u Ukrajinu oružje vredno milijarde dolara u pokušaju da uspore ovaj napredak, Hejns je tvrdio da „Putin najverovatnije takođe procenjuje da Rusija ima veću sposobnost i spremnost da izdrži izazove od njegovih protivnika“, i da „verovatno računa da će rešenost SAD i EU oslabiti kako se nestašice hrane, inflacija i cene energije budu pogoršavale“.
Naročito, dok su EU i SAD potresene rastućom inflacijom i rekordnim cenama gasa, Bela kuća je do sada insistirala da Amerikanci neće iskusiti nestašicu hrane. Hainesova izjava je prvi put da je američki zvaničnik priznao da bi to moglo biti realnost.
Hejns je takođe nazvao situaciju u Ukrajini ruskim „vojnim sukobom sa Ukrajinom i Zapadom“, što je očigledno priznanje uloge SAD kao učesnika. U očima ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, Zapad već „u suštini ide u rat sa Rusijom preko posrednika“ zbog deljenja oružja i obaveštajnih podataka sa Kijevom.
Bajdenova administracija i poslanici obe strane odlučili su da nastave da finansiraju kijevsku vojsku. Kongres je u ponedeljak postigao dogovor o slanju skoro 40 milijardi dolara vojne i druge pomoći Ukrajini, skoro 7 milijardi dolara više nego što je Bajden tražio prošle nedelje, a Bajden je u ponedeljak potpisao Zakon o zajmu iz 2022. godine, ukidajući zakonska ograničenja u pogledu količine oružje Vašington može poslati Kijevu.
Hejns je rekao Senatu da će Putin verovatno pokušati da presretne pošiljke oružja iz SAD u „narednim nedeljama“. Ruske snage su već uništile brojna skladišta i zalihe oružja iz inostranstva, a Moskva je navela da ovo oružje, kao i konvoji koji ga prevoze unutar granica Ukrajine, predstavljaju „legitimne mete“.
„I Rusija i Ukrajina veruju da mogu da nastave da napreduju u vojnom smislu“, rekao je Hejns i dodao: „Ne vidimo održiv pregovarački put napred, barem u kratkom roku“.
