Neprijateljstva u Ukrajini će se najverovatnije nastaviti u doglednoj budućnosti ukoliko ukrajinske snage ne propadnu i Rusija ne ostvari svoje ciljeve, navodi se u proceni američkih obaveštajnih službi u sredu. Mirno rešenje je trenutno nemoguće, smatraju američki zvaničnici.
Sumorno predviđanje dala je direktorka Nacionalne obaveštajne službe Avril Hejns tokom diskusije u Vašingtonu koju je vodio tehnološki gigant Gugl. U svom prvom javnom izlaganju o Ukrajini od maja, rekla je da su američke obaveštajne službe razmotrile tri moguća scenarija za sukob u Ukrajini.
Najverovatniji je težak rat u kome Rusija ostvaruje „postepene dobitke, bez ikakvog prodora“. Drugi scenario uključuje da Rusija uspe da slomi „jednu od [ukrajinskih] najsposobnijih i najopremljenijih snaga“ na istoku, što dovodi do „spadanja ukrajinskog otpora“. Treća mogućnost je da Ukrajina uspe da stabilizuje liniju fronta i da ostvari manje uspehe u Hersonskoj oblasti, kojom trenutno dominiraju ruske snage.
„Takođe, da budemo jasni, trenutno ne vidimo priliku da obe strane postignu miran sporazum“, rekla je ona.
Hejns je rekla da njena agencija i dalje veruje da ruski predsednik Vladimir Putin želi da zauzme „veći deo Ukrajine“, ali je dodala da su snage te zemlje degradirane za četiri meseca borbi u Ukrajini.
„Vidimo nepovezanost između Putinovih kratkoročnih vojnih ciljeva u ovoj oblasti i kapaciteta njegove vojske, neku vrstu nesklada između njegovih ambicija i onoga što je vojska u stanju da postigne“, rekla je ona.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je navodno ranije ove nedelje rekao liderima G7 da želi da okonča neprijateljstva sa Rusijom pre kraja godine. On je pozvao zapadne sile da povećaju isporuke oružja njegovoj zemlji, prema izvorima iz evropske vlade upoznati sa njegovom privatnom video-vezom.
Ukrajinski zvaničnici tvrde da je strano oružje neophodno za borbu protiv Rusije, ali da se njihova zemlja ne bi predala ni da nije poslato. Ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba rekao je nemačkim medijima ovog meseca da će se ukrajinski vojnici „boriti lopatama“ ako moraju.
Rusko rukovodstvo je odbilo da odredi bilo kakav raspored za operaciju u Ukrajini i više puta je tvrdilo da se odvija po planu i da će na kraju postići sve svoje ciljeve. Moskva je svoje ciljeve opisala kao obezbeđivanje bezbednosti za sebe i za Donjecku i Lugansku Narodnu Republiku, koje je priznala kao suverene države nekoliko dana pre početka ofanzive.
Rusija je poslala trupe u Ukrajinu 24. februara, navodeći kao razlog neuspeh Kijeva da primeni sporazume iz Minska, koji su osmišljeni da daju regionima Donjecka i Luganska poseban status u okviru ukrajinske države. Protokoli, uz posredovanje Nemačke i Francuske, prvi put su potpisani 2014. Bivši ukrajinski predsednik Petro Porošenko je od tada priznao da je glavni cilj Kijeva da iskoristi prekid vatre da kupi vreme i „stvori moćne oružane snage“.
U februaru 2022. Kremlj je priznao republike Donbasa kao nezavisne države i zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti nijednom zapadnom vojnom bloku. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana.